Nedelja uoči Vaskrsa se naziva „Strasna“ jer u crkveno-slovenskom jeziku „strast“ znači stradanje, kaže otac Sava Šmigić. Dodaje da se tokom ove nedelje prisećamo stradanja koja je Isus pretrpeo, kako bi spasio ljudski rod.
„Tokom Velike i Strasne sedmice crkva ima posebno ustrojen život. Crkveno bogosluženje je ustrojeno po posebnim činovima. Svakoga dana mi se sećamo poslednjih trenutaka života našega gospoda Isusa Hrista“, kaže Šmigić.
Veliki ponedeljak bio je posvećen Josifu, sinu Jakovljevom, koga su braća prodala za 30 srebrenjaka. Na današnji dan se crkva i vernici prisećaju deset devojaka, od kojih je pet bilo ludih i pet mudrih.
„Pet mudrih predstavljaju one koji se spasavaju, koje imaju dobra dela i milosrđe koje ih uvodi u carstvo nebesko. A pet ludih devojaka predstavljaju nerazumni deo našega roda koji se ne priprema za carstvo nebesko, za sledeći život“, pojašnjava otac Sava.
Velika sreda posvećena je Judinoj izdaji, a na veliki četvrtak sećamo se tajne večere koju je Hristos imao sa svojim učenicima, a koja se i danas održava kroz svetu liturgiju.
Na Veliki petak, dan kada je Isus stradao na krstu, se ne služe liturgije, to je dan strogog posta i svi poslovi u domaćinstvu se obustavljaju.
Vaskrs je nezamisliv bez farbanih jaja koja se po crkvenim pravilima farbaju u četvrtak ili petak. Najviše se farbaju crvenom bojom, koja simbolizuje Hristovu krv.
„Jaje, samo po sebi, predstavlja grob Hristov koji je bio zatvoren kao što je i jaje zatvoreno. Kada se poklopac kojim bio je zatvoren Hristov grob polomio, Hristos je vaskrsao. Kada se i jaje polomi, izlazi novi život“, navodi otac Sava.
Mnoge domaćice sa centralnog Kosova se ne pridržavaju crkvenih pravila i jaja farbaju u subotu.
„Mi jaja farbamo u subotu, jer su tako naši stari radili“, kaže meštanka Gračanice.
„Kad ko stigne. Počne se u četvrtak, pa može u petak i u subotu. Ja imam malu decu, pa u subotu farbam jaja“, rekla nam je jedna od sagovornica.
Uskrs je „pokretan“ praznik, koji se ne praznuje se svake godine istog datuma. Ove godine, katolički i pravoslavni vernici će najradosniji praznik obeležiti istog dana.
Pravoslavni Uskrs nikad ne može pasti pre Blagovesti (7. april), kao ni posle Đurđevdana (6. maj).
