Prema planu posete Đurić će položiti venac na spomenik „Beli anđeo“ u ovom gradu, prisustvovaće pomenu žrtvama pogroma, kao i Akademiji sećanja u sali „Mitrovačkog dvora“.
Istog dana Marko Đurić će u Zvečanu, sa bivšim fudbalerom i reprezentativcem Srbije Dejanom Stankovićem, na terenima FK „Zvečan“ uručiti komplete sportske opreme fudbalerima FK „Trepča“ i FK „Zvečan“ kao donaciju našeg proslavljenog sportiste.
U 17 sati je planirana konferencija za štampu, nakon koje će, u Domu kulture u Zvečanu biti upriličena premijerna projekcija filma „Enklava“.
Sutra se obeležava jedanaesta godišnjica od martovskog pogroma u kojem je život izgubilo 19 osoba a oko 900 je povređeno.
„Srbi ni danas nisu slobodni“
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić upozorio je da, jedanaest godina posle martovskog pogroma, Srbi na Kosovu još nisu slobodni i izrazio očekivanje da će oni koji su odgovorni za tu „golgotu“ srpskog naroda najzad biti kažnjeni.
Marko Đurić izjavio je u intervjuu za list Jedinstvo da „Srbi na KiM ni danas nisu slobodni na onaj način na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na jednoj teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati kao državu“, prenosi Tanjug.
„Na tom području, na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simboličnom broju i koji danas žive u strahu i pod velikim pritiscima svakog dana“, izjavio je Đurić.
Organizovani napad na Srbe 17. marta 2004. godine bio je, prema njegovim rečima, ljaga na obraz Evrope i čitave međunarodne zajednice, ali i onih ekstremnih Albanaca koji su taj pogrom u političkom smislu indirektno podržali, a neki od njih i neposredno učestvovali u njegovoj organizaciji i sprovođenju.
„Za nas je jako važno da ljudi, ne samo oni koji su učestovali u tom pogromu, nego i oni koji su učestovali u ratnim zločinima i proterivanju naših ljudi sa KiM, odgovaraju“, naveo je Đurić.
Podsetio je da je pet godina pre 17. marta stotine hiljada Srba proterano sa KiM, da su čitavi gradovi ostali bez Srba – od Prištine, Đakovice, Peći, Prizrena, Gnjilana, Podujeva.
„Svi najveći gradovi na KiM ostali su praktično potpuno bez srpske populacije, a da za to još uvek niko nije snosio ni krivičnu, ni moralnu, ni političku odgovornost“, kazao je Đurić.
