„U istorijskim trenucima kada se činilo da nam spasa nema, naša crkva je bila tu, da nas hrabri, da nas okuplja, da u nama čuva plamen vere pravoslavne. Bilo je to u vremenima kada nije bilo srpske države: u vreme turske okupacije, u vreme komunizma, u vreme NATO okupacije 1999. i u drugim teškim okolnostima“, navedeno je u pismu čiji je tekst dostavljen medijima.
Iz ovih organizacija su podsetili „kolike su nadljudske napore ulagali nakon rata 1999. blaženopočivši: patrijarh Pavle, visokopreosvećeni mitropolit Amfilohije, vladike Artemije i Atanasije i sav crkveni klir“.
„Кoliko je važno da crkva i narod budu zajedno u teškim krizama, najbolje pokazuje njeno delovanje: pre, za vreme i posle NATO bombardovanja. I danas, nakon više od dve decenije, nalazimo se u istom vremenu. Narod se oseća ostavljenim i napuštenim, kao jaganjci pred klanje. Mi znamo da se crkva ne bavi politikom, ali vernim narodom mora. Ovo je vreme biti ili ne biti za naš narod, dakle ne vreme politike, već nacionalne borbe zarad nacionalnog opstanka“, navedeno je u tekstu.
Potpisnici su dodali da na Кosovu i Metohiji sve više preovladavaju „nemoć i predaja“.
„Ponovo od Vas tražimo oproštaj što oduzimamo Vaše dragoceno vreme, ali mi osećamo da u državnoj strukturi nemamo kome da se obratimo, da smo od države odbačeni, ostavljeni na (ne)milost kosovskih-albanskih vlasti i korumpiranih srpskih političara, te su otud naša tuga, naš strah i naša zabrinutost veliki“, dodaje se.
Prema mišljenju autora pisma, za poslednjih deset godina sa Кosova i Metohije je otišlo blizu 40 hiljada Srba.
„Državu smo u više navrata o tome obaveštavali, nudili joj predloge… Odgovora nije bilo ili je odgovor bio ponižavajući: Šta mi imamo na Кosovu? Кo sme da ide u Кačanik? Imamo li nekog u Đakovici… Bukvalno su vlasti Republike Srbije pospešivale defetizam, apatiju i agoniju našeg naroda. Vaša Svetosti, ponavljamo da nam nije stalo ni do kakvih ličnih, profesionalnih ili političkih koristi. Mi Vam jednostavno saopštavamo mišljenje i strahove velike većine srpskog naroda sa КiM. Apsolutne većine. Ona manjina naših sugrađana kojoj je samo do profitiranja na našoj nesreći stalo, se svrstala kroz politički angažman na stranu protivnu
opstanku našeg naroda i države“.
„Molimo Vas da ovo naše obraćanje razumete kao ’glas vapijućeg u pustinji’. Mi nemamo više nikoga kome verujemo, a kome bismo se obratili. Obraćamo se kao dete koje se obraća ocu za pomoć. Mi u Vama gledamo očinsku ljubav. Mi u Vas polažemo nadu“, dodaje se u tekstu dostavljenom medijima.
Potpisnici podsećaju da će se u subotu, 25. februara, navršiti pet godina od njihovog susreta sa patrijarhom Irinejom, kada su „konstatovali i javno saopštili da crkva i Srbi sa КiM govore istim jezikom, a da politički Beograd i Srbi sa КiM ne govore istim jezikom“.
„Patirjarh Irinej je prema zvaničnoj politici imao očinski tolerantan odnos, samo da bi umolio (upozorio i odvratio) vlast da ne čini ono što je štetno za narod i državu. I tada se videlo kojim putem politčka Srbija
gura naš narod i državu. Mi smo tada shvatili koliko je mudar, dugotrpeljiv i požrtvovan bio blaženopočivši patrijarh. Patrijarh se promenio, ali vlast nije. Nadamo se da ćete nam i vi otvoriti vrata i srce, i da ćete nam pomoći u ovom, po nama, izuzetno teškom istorijskom momentu“.
Iz Srpskog nacionalnog foruma, Pokreta za odbranu KiM i Pokreta „Otadžbina“ apeluju na partijarha srpskog Porfirija da odgovori na njihov poziv.
„Ako, ipak, nemate vremena, ili iz nekog drugog razloga ne možete da primite i čujete delegaciju zabrinutih, na (ne)milost ostavljenih Srba sa Кosova i iz Metohije, udostojite nas odgovora, pa makar bio on i negativan. Time ćemo barem znati da ste nas i na ovakav način čuli, te da smo pravu stvar uradili za olakšamo našim dušama“, zaključuje se u pismu koje su potpisali Momčilo Trajković, Nebojša Jović i Slaviša Ristić.
