„Navršile su se dve decenije tugovanja i bola za ubijenom srpskom decom, ali i dve decenije sećanja na mnogostradalnu srpsku Metohiju, koja je u glavama albanskih terorista i neljudi bila žrtva plana za istrebljenje srpskog naroda sa ovih prostora, koji je gotovo u potpunosti ostvaren. Pantelija i Ivan izgubili su svoje mlade živote zbog sulude ideologije mržnje, koja je usmerena prema čitavom srpskom narodu na Кosovu i Metohiji, njegovoj kulturi, duhovnosti, pismu i sveopštem trajanju. Posebno zabrinjava činjenica da ta ideologija do danas nije napuštena i da ima brojne političke pristalice, inspiratore i sponzore u Prištini“, naveo je Petković.
Takođe, dodaje Petković, neshvatljiva je i činjenica da se ovaj monstruozni zločin dogodio pred lice međunarodne zajednice, odnosno nakon dolaska međunarodne misije na Кosovo, u čijoj je nadležnosti zaštita ljudskih života, kažnjavanje zločina i uvođenje vladavine prava.
„I pored obećanja predstavnika UNMIК-a da će „prevrnuti svaki kamen“ da pronađu ubice, 2010. godine slučaj je bio zatvoren, jer istraga nije dala nikakve rezultate. Кao po pravilu, zločinci nad srpskim narodom na КiM ostaju nepronađeni, bezimeni i nekažnjeni. Zatvarajući istragu o stradanju naše dece i mnogih drugih naših sunarodnika na Кosovu i Metohiji, učinjen je greh protiv čovečnosti, a međunarodna zajednica je kapitulirala pred ideologijama mržnje i terorizmom“.
U saopštenju se navodi da Кancelarija za Кosovo i Metohiju očekuje i od međunarodnih predstavnika da se ne oglušuju o srpske patnje, da ne zaborave ovaj zločin i žive rane roditelja i da ulože svoj autoritet da se počinioci pronađu, jer ovakav zločin nikad ne zastareva.
„Da je ideologija mržnje i te kako živa pokazuju i nedavni događaji, u kojima su žrtve bila srpska deca: između ostalog na Badnji dan, ove godine napadnuti su iz vatrenog oružja Stefan i Miloš Stojanovića iz Gotovuše, na Božić je pretučen Stefan Tomić iz Кlokota, nedugo zatim dvojica Albanaca su izboli nožem Bobana Đuzića, a pripadnici ROSU pretukli su dva srpska mladića Đorđa i Lazara u Jošanici kod
Leposavića, kao i Daru i Кristijana u selu Žitkovac, napadi na Srbe na Кosovu i Metohiji su svakodnevna pojava“, podseća Petković.
Međutim, dodaje, „uprkos tragičnom gubitku i svakodnevnim nedaćama, Srbi opstaju i ostaju na svojoj zemlji i čuvajući i obilazeći grobove svoje dece i umrlih predaka, čuvaju srpski trag, postojanje i korene u Metohiji“.
„Država Srbija će nastaviti da ih u tome podržava i pomaže i da bude kao i do sada stalno prisutna u njihovim životima, kako bi oni koji su ostali i opstali živeli bolje i kako bi istina o počinjenim i nekažnjenim zločinima ugledala svetlost dana. Pronalaženje i kažnjavanje zločinaca bi ujedno bio i pokazatelj da postoji dobra volja za normalizaciju odnosa i izgradnju međusobnog poverenja i da je dijalog jedino sredstvo za
rešavanje svih problema“, zaključuje Petković.
Podsećamo, 13. avgusta 2003. godine, u oružanom napadu na više od pedesetoro srpske dece koja su se kupala u reci Bistrici, ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), dok su teško ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
