Nagradu je urednici emisije „Pravo na sutra“ Svetlani Vukmirović uručila direktorka Jedinstva Rada Komazec.
„Nagrada koju dodeljujemo danas na prelazu Merdare govori o tome u kakvom se stanju nalaze srpski novinari i mediji, kao i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ponosni smo na Jedinstvo, na svih 79 godina, ali smo najponosniji na period kada je bilo najteže Jedinstvu i srpskom narodu, iako znamo da nikada nije bilo lako. To je bio period 1999. godine kada su novinari Jedinstva praktično bili zbijeni u dve prostorije u Domu štampe i koliko-toliko mogli da sa propusnicama Kfora izveštavaju i da pomažu našim ljudima. Oni su pored svojih novinarskih zadataka obilazili stare, bolesne, nemoćne Srbe koji nisu mogli da izađu iz svojih kuća. To naši čitaoci nisu zaboravili. Zato imamo stamenu i vernu publiku koja nam je uvek vetar u leđa“, istakla je Komazec.
Ovogodišnja dobitnica nagrade „Mirko Čupić“ Svetlana Vukmirović istakla je „da znamo kako je biti novinar na Kosovu i Metohiji, da je teško bilo uvek, kao što je i danas“. Dodala je da „saznanje da radite pravu stvar daje najbolju moguću satisfakciju“.
„To je znao i Mirko Čupić koji se borio, kao što se i mi danas borimo. Novinarstvo zahteva i određenu vrstu hrabrosti koju moramo da imamo više nego drugi i smelost koja je dokaz inteligencije koju ne može nikakva zabrana i sila da zaustavi. Svi smo po rođenju dobili pravo na svoje misli, pravo na govor. Ali, vremenom kroz život nailazimo na različita iskušenja i prepreke. Moja prepreka je ova linija koja se nalazi ovde iza nas. Verujem da će doći dan, kada ćemo svi mi iz Prištine i sa Kosova i Metohije koji stojimo ovde ispred ove linije moći da nađemo mesto i prostor u našoj Prištini koji smo uvek imali“, istakla je Vukmirović.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević rekao je da je Svetlana Vukmirović dvostruko diskriminisana.
„Diskriminisana je kao profesionalac koji ne može da radi svoj posao, ali i kao čovek jer se mi u ovom trenutku nalazimo na nekoliko kilometara od njenog naužeg zavičaja, njenog doma, njene topline. Decenijama je poznajem. Kada pomislim na Podujevo, pomislim na njeno lice, njen zavičaj, pomislim na to da je nekome zabranjen dolazak u taj zavičaj. Taj neko je profesionalac koji je svoj život posvetio drugim ljudima, istini i svedočenju te istine. Mi smo uradili sve što je bilo moguće, od najviših međunarodnih činovnika do lokala da shvatimo šta se to njoj dešava i zašto ona ne može da radi svoj posao, da makar prođe kroz svoj grad i zašto se sve ovo dešava. Suština je u tome da jednostavno nemamo pravo da odustanemo, nismo odustali svih ovih godina. Siguran sam, draga Ceco, da ćemo zajedno preći ovu gvozdenu zavesu koja za sve nas i Albance nema nikakvog smisla“, istakao je Rakočević.
Novinari koji su bili na događaju na trenutak su spustili opremu i istakli transparente „Sloboda kretanja novinarima“, „Stop zabranama“, „Sloboda kretanja“, „Sloboda Svetlani“.
Novinarki Svetlani Vukmirović već godinu dana zabranjen je ulaz na Kosovo i Metohiju. Ovim povodom UNS je uputio pismo Međunarodnoj federaciji novinara i na adrese još sedam novinarskih i medijskih organizacija i mreža, od kojih je zatražilo pomoć.
Predsednik UNS-a Živojin Rakočević uputio je pismo i predsednici Evropske federacije novinara (EFJ), nakon čega je 8. avgusta EFJ izrazila zabrinutost. Prethodno se Vukmirović žalila Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, ali je njena žalba odbijena.
Povodom ovog slučaja, novinarske i organizacije civilnog društva kojima se UNS obratio za pomoć su 1. avgusta poslale pisma Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu spoljnih poslova i Ombudsmanu Kosova, tražeći objašnjenje za zabranu ulaska Vukmirovićevoj na KiM. Desetak dana kasnije, Ombudsman u Prištini otvorio je slučaj, a prema potvrdi zamenika Ombudsmana Srđana Sentića, u toku je istraga svih navoda iz pisma međunarodnih organizacija.
Obaveštenje UNS-u je, nekoliko dana kasnije, stiglo i iz organizacije Reporteri bez granica da su, podovom slučaja Vukmirović, kontaktirali kosovske vlasti.
