Kako navode, iako je Apelacioni sud u Beogradu konačno, posle šest godina, presudio izvršiocima i nalogodavcu za paljenjekuće novinara Žig infa Milana Jovanovića, godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari u Srbiji pamtiće najpre po oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u Beogradu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine.
Srpsko pravosuđe pokazalo je, napominju, institucionalnu nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva. TOK je tako predmet praktično vratio na početak.
U godini između dva Svetska dana slobode medija navršilo se i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.
U 2023. godini UNS je evidentirao ukupno 140 slučajeva pretnji, pritisaka i napada. Negativan trend nastavio se i u 2024. godini, a o tome govori podatak da je u prva tri meseca UNS zabeležio 33 slučaja ugrožavanja novinara i medija.
Pritisci su uglavnom dolazili od javnih funkcionera i predstavnika političkih stranaka, koji su novinare vređali, diskriminisali i „objašnjavali“ im kako treba da izgleda novinarski rad, pa je tako predsednik Priveremenog organa Grada Beograda od kraja 2023. godine odlučio da ne odgovara na pitanja novinara N1 i Nove S.
Sa pretnjama i pristicima su se na početku godine suočavali i novosadski novinari. Izveštavajući o protestu građana koji podržavaju sugrađanku, čije je troje dece odlukom nadležnih organa bilo izmešteno iz primarne porodice, novinarske ekipe doživele su verbalno nasilje i ometanje rada.
Predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš dobila je pretnje smrću dan nakon komentarisanja na televiziji plana za gradnju crkve blizu Štranda u Novom Sadu.
Osim verbalnih pretnji bilo je i fizičkih napada na novinare i medijske ekipe. Novinarku portala „In medija“ iz Inđije Vericu Marinčić fizički je sa zadatka udaljio pripadnik obezbeđenja u zgradi Opštine.
Ako se ovim napadima dodaju nedovoljno efikasno reagovanje nadležnih organa i loš ekonomski položaj medijskih radnika, jasno je zašto i ovog 3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.
U prvoj godini sprovođenja projektnog sufinansiranja po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima svedoci smo nedopustive prakse lokalnih samouprava da za ove namene izdvajaju i do 10 puta manje novca nego prethodnih godina i podršku medijima pružaju kroz usluge po ugovoru, izbegavajući obavezu da pri dodeli novca uvažavaju odluke Saveta za štampu i REM-a.
Savet REM-a i ove godine pokazao je da se Zakon o elektronskim medijima može bez posledica zaobilaziti. Ni posle više od četiri meseca REM nije objavio rezultate monitoringa o izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje iako, prema informacijama do kojih je došlo Udruženje novinara Srbije (UNS), ovim podacima raspolaže.
I ovog 3. maja moramo se osvrnuti na onemogućavanje novinarskog rada koleginici Svetlani Vukmirović i kolegi Anđelku Utješanoviću kojima je, i u godini za nama, zabranjivan ulazak na Kosovo.
I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu, svedoci smo skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o činjenicama o ovom događaju.
RTK je ponovio na svom sajtu lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“ koja je bila okidač za izbijanje nasilja u kom je ubijeno 19 ljudi, uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.
Organizatori konferencija za novinare i sastanaka zvaničnika i ove, kao i ranijih godina, više puta su građanima na Kosovu uskraćivali prevod na srpski jezik.
Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima velikih tragedija koje su zadesile naše društvo – masovnih ubistava u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ pre tačno godinu dana u Beogradu i dan kasnije u Duboni i Malom Orašju, kao i o slučaju nestanka i ubistva dvogodišnje devojčice iz Bora.
UNS zato traži:
-Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;
-Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;
-Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;
-Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;
– Da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija kroz efikasan inspekcijski nadzor kontroliše da li lokalne samouprave poštuju obavezu i rokove raspisivanja konkursa za projektno sufinansiranje medija, kao i sprovođenje konkursne procedure;
-Da Savet REM-a poštuje pravilnike koje je sam doneo, ne zaobilazi Zakon o elektronskim medijima, kao i da objavi kompletne podatke izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje;
-Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine; UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.
