Predstavnici UNS-a upoznali su predsednika Opštine Štrpce Dalibora Jevtića sa inicijativom da postave bistu Aleksandru Aci Bulatoviću, koji je ovaj predlog podržao.
“Opština Štrpce, i ja kao predsednik opštine, sa zadovoljstvom i radošću prihvatili smo incijativu UNS-a o postavljanju biste Aleksandra-Aca Bulatovića, novinara i planinara koji je jedan od začetnika skijanja na našoj prelepoj Brezovici“, rekao je za UNS Jevtić.
„Da u skorije vreme otkrijemo bistu“
Dodao je da Opština Štrpce u potpunosti stoji na raspolaganju da se ova inicijativa sprovede u delo.
“Nakon sastanka koji sam imao sa predstavnicima UNS-a dogovorili smo sve detalje i usaglasili korake potrebne da se najpre odredi najadekvatnija lokacija za bistu i nakon toga završi sa postavljenjem biste Aca Bulatovića. Verujem da ćemo svi zajedno u što skorijem vremenskom periodu prisustvovati i svečanom činu otkrivanja biste“, istakao je Jevtić.
Porodica je bistu postavila na grobu u rodnom Zaskoku, ali je posle NATO agresije 1999. godine i povlačenja vojske i policije sa Kosova groblje devastirano. Bistu je porodica spasila od uništenja i obratila se UNS-u molbom da je predaju Udruženju na čuvanje.
Štrpce pravo mesto za bistu novinaru Aleksandru Aci Bulatoviću
“Od kolega sa Kosova i Metohije saznao sam da je kolega Aleksandar-Aco Bulatović svojim novinarskim radom zaslužan za razvoj skijaškog sporta i skijaške infrastrukture na Brezovici, pa sam smatrao da je pravo mesto njegovoj bisti u Štrpcu. Naišli smo na sreću na razumevanje rukovodstva Opštine Štrpce”, kaže generalni sekretar UNS-a Nino Brajović.
On je dodao da novinari radeći svoj posao često vode korisne i humane akcije, pa kao i Aleksandar Bulatović ne smeju da budu zaboravljeni.
Aco Bulatović rođen je 29. avgusta 1933. godine u selu Zaskok kod Uroševca. Od rane mladosti skijanje i planinarenje su mu bili velika ljubav.
Kasnije, kada je postao novinar Radio Prištine (1964. godine) i dopisnik brojnih nacionalnih medija poput Politike, Politike ekspres, Večernjih novosti i prištinskog Jedinstva, popularisao je prirodne i turističke potencijale Šare, skijanje i planinarenje na ovoj divnoj planini.
Kolege koje su ga poznavale pamte da je kročio u svaki kutak Kosova i Metohije pišući reportaže o ljudima i fotografišući najlepše pejsaže svog zavičaja.
Poginuo je u saobraćajnoj nesreći, na Bogojavljenje, 19. januara 1979. godine. Jedinstvo je zabeležilo da ga je u rodnom Zaskoku ispratilo više od 2000 ljudi.
