Pozdravljajući okupljene Popadić je kazao da je od svih promocija koje je imao njemu ova najdraža, jer se događa u Prištini, njegovom rodnom gradu.
„Kažu da čovek snuje, a Bog odlučuje, evo Bog je odlučio da se mi ovde večeras saberemo. Čućemo nekoliko pesama koje sam posvetio i svojoj rodnoj Prištini i voljenom Kosovu i Metohiji i srpskom narodu, jer se u svojim pesmama trudim da pre svega proslavim Boga i srpsko junaštvo pokazujući ljubav ka Bogu i svome rodu, ne nalazeći ni jednu reč mržnje ni prema kome, jer kakav bi ja to hrišćanin bio ako ne bi ispunio Hristove reči da volimo sve ljude, pa čak i neprijatelje i da se za njih molimo. Dakle ove pesme su moja molitva Bogu za moj srpski narod i za sve ljude dobre volje“, kazao je Popadić.
Pesme „Srpski jerusalim“, „Junaci sa Košara“, „Moja sveta zemlja“ i pesmu posvećenu „Svetom Knezu Lazaru“, Kruševcu i Prištini, Milutin je i otpevao uz muzičku pratnju svoga brata Miloša Popadića.
„Mnogo mi je drago što je moja prva promocija zbirke ’Zaveštanje’ upravo bila u Kruševcu odakle je knez Lazar krenuo na Kosovo i Metohiju, a druga evo danas u Prištini.Ja sam to doživeo kao blagoslov Božji i sv Kneza Lazara“, istakao je Milutin.
Govoreći o pesmama koje Popadić piše, pesnik i novinar Živojin Rakočević je istakao da je poezija Milutina Popadića vrlo bliska onome što je stvarao Vladika Nikolaj i da njegovi stihovi traže odgovor na suštinsko pitanje, a to suštinsko pitanje je, ko sam ja.
„Ovo je jedna potpuno specifična situacija da jedna porodica i jedan njen član se vraćaju svome domu i svome gradu poezijom, dakle čistom ljubavlju i čistim osećanjima. Ove knjige koje su pred nama su zapravo jedna vrsta poezije koja nastaje daleko od onoga što mi mislimo i vidimo da je poezija i što se nama predstavlja u nekim da kažem elitnim krugovima. Ovo je poezija koja živi svoj duboki život paralelno sa tom savremenom poezijom. Ovo je poezija, i to ima duboke veze i sa obrazovanjem i sa životom našega pesnika Milutina Popadića, koja je vrlo bliska onome što je stvarao Vladika Nikolaj. Iznenađenje je koliko je ova poezija prihvaćena“, kazao je Rakočević, dodavši da su Milutinove pesme hristocentrične i okrenute Bogu.
Govoreći o pesmi o Deviču, Rakočević ističe da su mnogi govorili o Deviču i da će mnogi govoriti o njegovom stradanju, ali da Milutin ima osećaj za tišinu Deviča i za tu tišinu pustinje u kojoj će progovarati suze.
„Stihovi ’Vekovi postojanja tvoga šta sve pamte i šta su oprostili’ u pesmi Devič , su duboko povezani sa njegovim hrišćanskim pozvanjem, opredeljenjem i nasleđem. Suština je u ovome šta su oprostili. I građani Prištine, mnogi su oprostili i po meri toga oprosta mi smo ovde, i po meri Milutinovog ličnog oprosta svemu ovome što se dogodilo mo smo ovde, i po meri oprosta njegovog oca. Ima tu jedan važan stih „Ne odlazi, već pogledaj mene, ja sam deo od velike stene“ i to je ključno za sve nas u ovom gradu, jer smo mi delovi te ogromne stene“, zaključio je Rakočević.
„Dečanska zvona“, „Presveta Bogorodice“, „Jovani“, neke su od pesama koje je na promociji recitovala Andrijana Vukadinović, koja je takođe pročitala i izvode iz recenzije Božidara Glogovca za knjigu „Zaveštanje“.
