„Smatramo da je neprimenjivanje dela Briselskog sporazuma iz 2013. godine koji je obaveza Prištine, odnosno formiranje ZSO koja treba da omogući i garantuje sveobuhvatan mehanizam za bezbedan i funkcionalan život Srba na Kosovu i Metohiji, katalizator navedenih ekstremnih procesa“, objasnio je Kozarev.
On je učesnike konferencije upoznao sa konkretnim primerima nasilja prema Srbima i njihovoj imovini na KiM, ali i upozorio na činjenicu da je u ovoj godini posebno ispoljena agresivnost prema političkim zvaničnicima Republike Srbije i političkim predstavnicima Srba na KiM.
Kozarev je podsetio da je u januaru ubijen srpski političar Oliver Ivanović, i da, uprkos tome što je Beograd ponudio svu pomoć u istrazi, Kosovska policija uporno odbija saradnju i ne postiže nikakve rezultate.
On je, takođe, podsetio da su specijalne jedinice Kosovske policije 26. marta izvršile i “teroristički akt” hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i šefa pregovaračkog tima Marka Đurića, te da su tom prilikom “usled udaraca kundacima, šutiranja, upotrebe šok bombi i suzavaca” povređena još 32 građanina.
„Jednostavno ne može postojati razlog za takvo ponašanje, a suvišno je naglasiti da je navedeni povod Prištine neistinit i proverljivom argumentacijom odmah diskreditovan. Srbija je reagovala staloženo i strpljivo u cilju održavanja mira. Međunarodna zajednica bila je tiha u osudi i reakcijama“, naveo je Kozarev.
Posebnu pažnju Kozarev je posvetio aktima nasilja čiji je cilj bio da se osujeti nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića KiM, izrazivši uverenje da je Kosovska policija mogla da spreči ovakvu situaciju, ali da ju je neadekvatnom reakcijom zapravo omogućila.
„Tokom ovih događaja bio je neophodan angažman Kfora čije prisustvo za Srbe na KiM predstavlja garant mira. Sve navedeno nedvosmisleno ukazuje na neprihvatljivost formiranja bilo kakvih tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, jer institucije u Prištini nisu pokazale zrelost ni spremnost da zaštite sve građane, bez obzira na etničku i versku pripadnost, i obezbede im osnove ljudske slobode“, rekao je Kozarev.
Kako je istakao, zbog svih navedenih primera sklonosti ka političkoj instrumentalizaciji, Kosovska policija ne treba da bude u Interpolu, čiji član pokušava da postane, jer će i to “zloupotrebiti za obračun sa Srbima”.
Kozarev je zaključio da Srbija, uprkos svemu, i dalje ostaje staložena i strpljiva, posvećena miru, kompromisnom razrešenju viševekovnog kosmetskog čvora i unapređenju saradnje u regionu.
