Direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Fljorijan Ćehaja smatra da formiranje vojske samo po sebi je bilo nešto što se očekivalo, a da je podrška Brisela i NATO izostala isključivo zbog nepovoljnog političkog trenutka u kome je odluka sprovedena.
“Vojska Kosova nema kapacitet da se širi prema severu a ne postoji ni politička volja, pa ni logika koja bi to opravdala. Drugo, postoji taj pravni okvir postignut između NATO i Vlade Kosova, po kome KBS na sever može da dođe isključivo uz saglasnost NATO, odnosno KFOR-a. To je politički vrlo rizično i mislim da nema razloga da bude bilo kakvog fizičkog uticaja na srpsku zajednicu. Mnogo je fejk – vesti” poručio je Ćehaja i naglasio da je trenutak u kome se sve odvija nabijen emocijama kojima se lako manipuliše.
Bivši direktor NVO “Humani centar Mitrovica” i istraživač u oblasti bezbednosti Veroljub Petronić smatra da razlog straha koji je prisutan u stanovništvu, posebno na severu, leži u nespremnosti Prištine i Beograda da stanovništvu daju potpunu informaciju o tome šta zapravo ta transformacija znači za građane.
“Priština nije bila spremna da da konkretne činjenice u vezi eventualnog raspoređivanja vojske na severu pa je to stvorilo prostor za širenje lažnih vesti. Sa druge strane, Beograd se nije ni bavio pitanjem formiranja vosjke Kosova, a trebalo je još odavno, još 1999. godine” rekao je Petronić.
Objašnjavajući kako se odvija proces transformacije bezbednosnih snaga u vojsku, Ćehaja je rekao da ne treba očekivati nikakve drastične promene na terenu.
“Postoji plan u tri faze, koji bi trebao da se sprovede u narednih deset godina. Suštinski, promena će biti u mandatu. KBS su vršile ulogu civilne zaštite, deminiranja i imale su individualne vojne sposobnosti. Sada one imaju tipičan odbrambeni mandat” kaže Ćehaja i dodaje da je reč isključivo o profesionalnoj vojsci, i da neće biti obaveznog služenja vojnog roka na Kosovu.
Transformacija vojske podrazumevaće i pojačano investiranje u naoružanje i izvesne operativne izmene, poput preimenovanja Ministarstva Kosovskih bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane.
Petronić napominje i da će broj vojnika biti povećan.
“Sada će to biti 5000 aktivnog sastava i 3000 rezervnih vojnika. Imaće letačku operativu, artiljeriju, PVO sisteme. Uglavnom, imaće elemente oružanih snaga” dodaje Petronić.
Govoreći o ulozi KFOR-a na Kosovu, obojica panelista su se složili da formiranje vojske nikako ne može da utiče na mandat međunarodne vojne misije, čije prisustvo i uloga su određeni Rezolucijom 1244.
Komentarišući izjave u kojima se Priština optužuje da je odlukom o formiranju vojske prekršila sopstveni Ustav, Ćehaja kaže da iz njegove perspektive to nije istina. On napominje da je nesuglasica nastala zbog imena tih snaga, ali da ukoliko bi bilo ikakvih legalnih prepreka, nijedan bilateralni partner Kosova ne bi to podržao. Ovako, podrška je stigla od SAD-a, Velike Britanije, Hrvatske i mnogih drugih partnera koji su, što novčano, što kroz obuke, podržali formiranje vojske.
Na pitanje da prokomentarišu pojavu pamfleta u južnom delu Mitrovice kojima se stanovništvo poziva na mobilizaciju, a koji su izazvali nemir među stanovnicima severa Kosova, panelisti naglašavaju da je reč o nečijoj nameri da manipuliše ionako napetom situacijom, te da se zna kako se po zakonu poziva na mobilizaciju.
“To je neozbiljno i ne treba da brine stanovništvo” poručili su panelisti.
Debata je organizovao NVO Aktiv u Mitrovica Social club-u, u okviru projekta Centar građanske energije koji je finansijski podržan od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).
