Kako je saopšteno, prema podacima porodice, posle emisije 9. septembra 2000. godine Melonaši je ušao u narandžasti taksi preko puta zgrade radija i od tada mu se gubi svaki trag.
Porodica do danas nije dobila nikakvu zvaničnu informaciju o njegovoj sudbini.
Melonaši je rođen 3. jula 1976. u Prištini.
UNS je podsetio i da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na KiM.
Novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Poslednji put su viđeni u Velikoj Hoči, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova.
Automobil u kojem su bili, plava Zastava 128, nikada nije pronađen.
Ljubomir Knežević, novinar prištinskog „Jedinstva“ i dopisnik „Politike“ otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.
Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine, a medijskog radnika Mila Buljevića 25. juna 1999. godine nedaleko od izbegličkog centra u Prištini otela je OVK.
Među ubijenim novinarima na Kosovu i Metohiji su i novinari lista „Bota sot“ Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005). Ajeti je ubijen kod sela Bresalce nedaleko od Gnjilana. Ubijen je iz vozila u pokretu.
