Istovremeno je prethodni bio prvi april sa prosečnom temperaturom iznad 15 stepeni Celzijusa. Ubrzana koncentracija štetnih gasova „nastaviće da gura globalnu temperaturu ka novim rekordima“, rekao je čelnik agencije Karlo Buontempo.
Temperatura vazduha na površini u proseku je bila 15,03 stepeni, 0,67 iznad aprilskog proseka iz referentnog perioda 1991-2020. godine, saopštio je Kopernikus.
U Evropi je promena drastičnija, za 1,49 stepeni viša u odnosu na referentni period. Evropa se zagreva brže od ostalih kontinenata, navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA).
April ove godine je u poređenju sa predindustrijskim periodom 1850-1900. globalno bio topliji za 1,58 stepeni.
Prosečna globalna temperatura od maja prošle do aprila ove godine je bila najviša od početka merenja, 1,61 stepen iznad preindustrijskog vremena.
Podaci ipak ne znače da je cilj da se rast globalne temperature zadrži na 1,5 stepeni, u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom, već promašen.
Naime, za ta merenja se koriste dugoročne prosečne vrednosti.
S druge strane, upozorio je nedavno Kopernikus, ako se trend iz prethodnih 30 godina nastavi, to će se dogoditi 2033.
Agencija EU redovno objavljuje podatke o temperaturi na površini, leda u morima i padavinama.
Nalaze generišu kompjuterski modeli na osnovu milijardi merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica širom sveta.
