Zavisnost nije samo posledica loših odluka, nezrelog karaktera ili karakteristika mlađih generacija, već predstavlja ozbiljnu hroničnu bolest koja utiče na mozak i menja način na koji osoba razmišlja, oseća i reaguje, neretko i u poznim godinama.
Medicina zavisnost definiše kao hroničnu bolest koja se karakteriše neprekidnim traganjem za nagradama i izbegavanjem bola. Čak i kada posledice postaju ozbiljne, bolesna osoba pokazuje veće interesovanje za zadovoljenje potrebe, nego za loše zdravlje ili narušene međuljudske odnose. Ova bolest povezana je sa sistemom nagrađivanja u mozgu, konkretno na dopaminskim sistemom, koji upravlja osećanjem zadovoljstva i motivacije.
Dr Igor Milosavljević, specijalista psihijatrije u KBC Kosovska Mitrovica kazao je za Radio Mitrovica Sever da postoje različiti aspekti toga kako osobe ulaze u „začarani krug“ kao i određeni posledično-uzročni faktori ali i same strukture ličnosti, koje su možda podložnije da jednog trenutka uđu u krug zavisnosti.
„Pre svega tu je potreban određeni vremenski period. Nauka opisuje različite načine kako do svega toga dolazi i postoje određene faze, kako se postaje zavisnik. Takođe, postoje i različiti načini unošenja supstance u sam organizam i u zavisnosti od toga koja se vrsta psihoaktivne supstance unosi, u kojoj količini, u kojem vremenskom periodu, i kada dolazi do stvaranja zavisnosti od određene psihoaktivne supstance“ navodi Milosavljević.
Struktura ličnosti, okruženje i unošenje supstanci dovodi do zavisničkog odnosa
Postoji takozvani „Trias“, koji podrazumeva pre svega samog čoveka i njegovu strukturu ličnosti, zatim sredina i najbliže okruženje osobe, i na kraju sama supstanca koja se unosi u organizam. Svaki od navedenih faktora na sebi svojstven način dovodi do zavisničkog odnosa. Postoje različiti modeli, ali kada su psihoaktivne supstance u pitanju, postoje supstance koje kada se unose u organizam menjaju aktivno stanje svesti i dovode do štetnih posledica samog pojedinca koji ga unosi.
Postoje i druge bolesti zavisnosti, kao što su zavisnost od telefona, kockanja, kompulzivne kupovine, gde se konkretno ne unose određene supstance u organizam ali ostaje psihološki aspekt koji je za samu osobu jako bitan, jer menja aktivno stanje svesti odnosno psihu osobe.
Mladi često eksperimentalno koriste psihoaktivne suspstance
Nauka opisuje da uzimanje određene psihoaktivne supstance može da bude eksperimentalno. Ovaj slučaj se češće javlja kod mladih ljudi, u određenim trenucima, koji se na ovaj korak odlučuju iz radoznalosti. U takvom slučaju, najčešće se upotrebljavaju marihuana i isparljivi rastvarači.
„Postoji i sutaciono uzimanje određenih supstanci, gde ljudi kada se nađu na žurkama ili proslavama žele da podignu svoje raspoloženje uzimanjem supstance. To su najčešće halucinogeni. Imamo i rekreativno uzimanje supstanci. U određenom periodu života, osoba je recimo završila fakultet, čeka posao ili druge obaveze i prosto iz dosade krene da koristi određene supstance, što često može da dovede do zavisničkog uzimanja. Postoji i štetno uzimanje supstanci, gde već postoji veza između uzimanja same droge, prijatnosti koju će ona izazvati, već su nastupili problemi u fizičkom funkcionisanju, narušeno je fizičko i psihičko zdravlje. Na kraju imamo i zavisnički odnos, gde osoba ima stalnu i zavisničku potrebu za uzimanjem određene supstance, kako bi izazvao prijatnost“ ističe dr Milosavljević.
U ovoj fazi, supstance se uzimaju kako bi se izbegla neprijatnost koja dolazi neunošenjem ili kako bi se izbegao apstinencijalni sindrom.
Vrlo se često dešava da ljudi zbog nedostatka bliskog kontakta ili tražeći opravdanje za svoju decu, prijatelje, supružnike, ne primećuju promene u samom ponašanju zavisnika. Najčešće roditelji ili nama drage osobe, poslednji primete da sa pojedincem nešto nije u redu.
Psihoaktivne supstance stvaraju psihičku i fizičku zavisnost
Psihička zavisnost podrazumeva neodoljivu potrebu i nagon da se određena supstanca uzme, kako bi se izazvala prijatnost i izbegla neprijatnost. Fizička zavisnost je kada je telo naviknuto na određenu supstancu. Ukoliko se te supstance ne unose u organizam u količini koju organizam iziskuje, stvaraju se apstinencijalni sindromi. Oni mogu da budu veoma komplikovani, kao što je mučnina, povraćanje, grčevi, pad krvnog pritiska, ubrzano lupanje srca, a mogu da budu propraćeni i drugim tegobama u vidu halucinacija i psihotičkog ispoljavanja.
Najveći problem neprihvatanje problema i realnog stanja pojedinca
Pružanje pomoći i adekvatna terapija zavisi od uzrasta samog pojedinca ali i okoline. Kao najveći problem, dr Milosavljević navodi neprihvatanje problema i realnog stanja pojedinca.
„Na maloletne osobe roditelji imaju uticaja po prirodnom toku stvari. Razgovorom, ubeđenjima i konsultacijama sa stručnim licima mogu da se ostvare određeni rezultati. Imamo problem jer postoji nekritičan stav osobe koja koristi psihoaktivne supstance, jer će ona minimizirati tegobe koje ima. Najveći problem kod psihijatara u pružanju medicinske pomoći i psihosocijalne podrške takvim osobama jeste neprihvatanje problema. Kada osoba sama prizna da ima problem, mogu da kažem na osnovu svog iskustva da je to već 50 odsto rešenog problema“ naveo je dr Milosavljević.
Ne postoji laka ili teška kategorija bolesti zavisnosti
Prema rečima dr Milosavljevića ne postoji laka ili teška kategorija bolesti zavisnosti već su one jednako opasne. On navodi da je procenat ljudi koji samovoljno zatraže stručnu pomoć veoma mali.
„Pobornik sam ideje koja kaže da je supstanca droga ili nije droga. Po mom mišljenju nema lakih ili teških droga, kao ni lakih ili teških bolesti zavisnosti. Nama lekarima je čak mnogo teže da lečimo bolesti zavisnosti kao što je kockanje, nego od psihoaktivnih supstanci. Kod lečenja psihoaktivnih supstanci imamo određene blokatore i uz psihosocijalnu podršku imamo rezultate. U kockanju toga nema“ istakao je dr Milosavljević.
Dr Milosavljević navodi da ne postoji karakteristično doba ili ličnost koja je podložna da postane alkoholičar, narkoman ili kockar, niti postoji ličnost koja je imuna da to ne postane. Postoje različite strukture ličnosti, a osobe koje su sugestibilne, emocionalno nezrele i osobe koje nisu na intelektualno zavidnom nivou, u većem su riziku da krenu pogrešnim putem.
Najčešće bolesti zavisnosti zloupotreba alkohola, nikotina, tableta i isparljivih rastvarivača
Alkohol je jedna od supstanci koja stvara psihičku zavisnost. U našem društvu postoji tolerantniji stav prema alkoholu jer ga mnogi karakterišu kao porok ili nečiju slabost. Međutim, korišćenje alkohola može da dovede do razvoja alkoholizma i ozbiljne psihičke zavisnosti. Takva osoba ne postaje samo problem za sebe, već postaje problem za porodicu, radnu sredinu i za društvo uopšte. Ljudi sa velikim faktorom rizika su ljudi koji drže restorane, kafane, zemljoradnici, direktori, ali i ljudi koji se bave stresnim poslovima.
Isparljivi rastvarači su takođe supstance koje menjaju aktivno stanje svesti i vrlo se često zloupotrebljavaju zajedno sa tabletama, zato što su najlakše dostupni na tržištu i zbog toga što su jeftiniji od uličnih droga.
„Najveća zabluda je kada je pojedinac uverenja da sam kontroliše vreme uzimanja supstance, količinu i vreme kada će prekinuti sa uzimanjem. Onog momenta kada dođe do zavisničkog uzimanja, droga se ne uzima da bi izazvala prijatne efekte koji ljudi očekuju već kako bi izbegli neprijatne efekte“ kaže dr Milosavljević.
Pušenje duvanskog dima predstavlja voljno unošenje nikotina, koji stvara osećaj prijatnosti ali ima razoran efekat na zdravlje pojedinca a pritom stvara izuzetnu psihičku zavisnost. Neunošenje nikotina stvara napetost i nervozu, ali nije toliko dramatično kao unošenje alkohola ili droge. I duvanski dim na svojstven način dovodi do smrti, jer narušava opšte zdravstveno stanje.
Kockanje predstavlja jednu od najtežih bolesti zavisnosti za medicinsko lečenje. Različiti su razlozi zbog koje pojedinac ulazi u svet kockanja. Iščekivanje koje postoji kod kockanja stvara adrenalin zbog kojeg se osoba oseća uzbuđeno. Neretko se dešava da kockar prvi put dobije u kladionici, ali kasnije izgube realno stanje i pomisle da mogu da zarađuju od kockanja, što ih dovodi u problematične situacije.
Život je lep, uživajte u čarima života i bavite se lepim stvarima
Psihijatar dr Igor Milosavljević mladima poručuje da je život lep, da budu odgovorni i uživaju u svim čarima koje život nudi.
„Poruka mladim ljudima je da je život lep i da treba da uživaju u svim blagodatima života. Potrebno je malo odricanja, kako bismo došli do nekog vrhunca. Nemojte da očekujete da je život samo igra i da u životu mora da vam je uvek lepo, jer je to kratkog daha i to je iluzija. Život je itekako lep. Jedan nesmotren potez može da vas dovede do toga da upropastite svoj život i živote ljudi koje volite. Bavite se lepim stvarima, praktikujte rekreativne aktivnosti. O svemu što vas zanima informišite se preko pravih ljudi a ne preko interneta da to tumačite na sebi svojstven način“ poručio je Milosavljević.
Valja podsetiti na reči stručnjaka – ne postoji nijedna osoba kojoj zavisnost ne može da se desi. Nema imunih i sa tom mišlju treba pristupati obolelima, bez osuđivačkog stava, uvek svesni da mi ili neko nama blizak, može da skrene sa puta zdravog i kvalitetnog života.
