Tako naglog povećanja broja uginulih ptica, kao ove jeseni, ranije nije bilo, izjavila je portparolka instituta zaduženog za zarazne bolesti životinja, javila je DPA.
Kod leševa je FLI, nacionalna referentna laboratorija, potvrdila infekciju posebno zaraznom varijantom virusa ptičjeg gripa H5N1.
Prve procene ukazuju da je do sada oko 2.000 ždralova, tokom godišnje seobe ka jugu, u područjima za odmor ptica uginulo od ptičje kuge.
Samo u pokrajini Brandenburg, prema podacima vlasti, pronađeno je skoro 1.000 mrtvih ždralova, a potraga se nastavlja.
Na jednom veštačkom jezeru, takođe u istočnoj Nemačkoj, pronašli su više od 500 mrtvih ptica.
Vrhunac boravka ždralova u Nemačkoj se tek očekuje, pa stručnjaci predviđaju da će mrtvih ptica biti znatno više.
Ovakve razmere podsećaju na slučajeve iz drugih zemalja prethodnih godina. Tokom epidemije u zimu 2023. u Mađarskoj je ptičji grip odneo više od 10.000 ždralova, navela je portparolka FLI.
U Izraelu je 2021. bilo 8.000.
Virus pogađa i druge vrste divljih ptica. U poslednjih 15 godina posebno su stradale crne patke, galebovi, čigre i severni gnjurci, navodi institut.
Međutim, ovaj visoko zarazni virus ne zaobilazi ni domaću živinu, poput koka nosilja, tovnih gusaka ili ćurki.
Nedavno je ptičji grip izbio u dva velika pogona sa kokama nosiljama u Pomeraniji, gde su, prema podacima pokrajinskog inistarstva poljoprivrede, preventivno ubili skoro 150.000 životinja.
Već sredinom oktobra u Donjoj Saksoniji eutanazirano je 20.500 ćurki. Ukupan broj domaćih životinja ubijenih od početka godine je znatno veći.
Ptičji grip se naziva i ptičja kuga. To je veoma zarazna bolest koja kod mnogih vrsta ptica i živine brzo ima smrtonosan ishod. Prema FLI, za stanovništvo ne postoji poseban rizik.
