Odlike Adolescenata Nemogućnost da se napravi razlika između onoga što drugi misle od sopstvenihpreokupacija. Budući da je u adolescenciji bitan utisak koji će da se ostavi na druge i budući da su adolescenti zbog toga veoma kritični prema sebi, oni onda podrazumevaju da su i drugi kritični prema njima, da ih procenjuju i da su preokupirani njima i njihovim celokupnim imidžom. Elkind koristi termin “izmišljena publika“ da bi objasnio činjenicu da adolescenti misle da su svi ostali zaokupljeni njima, kao što su oni zaokupljeni sobom. Uverenje o sopstvenoj neuništivosti i svemoćnosti -Adolescent je uveren da niko ne proživljava stvari kao on sam, da je to što se njemu događa nešto jedinstveno i nikada ranije doživljeno. Ovaj lični mit kako ga Elkind zove, često uključuje i mitove o adolescentnojsvemoćnosti i neuništivosti, što može da objasni često veoma riskantna ponašanja adolescenata(eksperimentisanje sa drogama, promiskuitet, opasne avanture, i sl), upravo zbog uverenja da senjima ništa loše ne može desiti. Odnos sa roditeljima Jedan od najvažnijih zadataka u adolescenciji, neophodan da bi se prešlo iz perioda detinjstva u period zrelosti, jeste psihološko odvajanje od roditelja. Prema nekim autorima, postojanje konflikta između adolescenata i njihovih roditelja je ne samo poželjno, već I neophodno u cilju postizanja jasnog identiteta. Potrebno je i poželjno da adolescent počne da preispituje sistem verovanja i vrednosti koji je usvojio od roditelja i da ga podvrgne testu i kritici. Ono što se podrazumeva pod adolescentnom krizom, zapravo je proces u kojem se roditeljske vrednosti I rana poistovećenja kritički preispituju, u cilju formiranja identiteta koji neće biti „preuzet“ od roditelja. U istraživanju rađenom na populaciji beogradskih adolescenata, u kojem je od njih traženo da navedu najznačajnije promene u načinu na koji opažaju sebe u periodu adolescencije, kao i šta je to što je važno, a što se nije promenilo, dobijen je podatak da je najznačajnija promena doživljaj autonomije u odnosu na roditelje, a da je ono što se nije promenilo a što im je važno, to što i dalje imaju dobar odnos sa roditeljima. O tome koliko im je očuvanje dobrog odnosa sa roditeljima važno govori I podatak da bi se većina adolescenata pre odrekla autonomije nego dobrog odnosa sa roditeljima. Izgleda da su roditelji u ovom periodu jako važni kao adekvatan model koji adolescentu pomaže da se uspešnije snađe u novim ulogama i očekivanjima koja idu iz njih, kao i zbog mogućnosti pružanja podrške i oslonca. izvor: www. zemunskagimnazija. edu. rs
