„Vidovdanski glasnik“ promoviše najznačajnije događaje i umetnike između dva Vidovdana. Časopis prikazuje i radove slikara nastale na kolonijama „Jesen u Prizrenu 2025“ i „Vidovdan 2026“, kao i poeziju savremenih pesnika.
Urednik „Vidovdanskog glasnika“, Živojin Rakočević, kaže da se iza svakog završenog broja krije ogroman trud koji publika često ne vidi na prvi pogled, a neretko i tehnički problemi.
„Kreativnost u okvirima (ne)slobode: ‘Vidovdanski glasnik’ se ne posmatra samo kao običan godišnjak, već kao mozaik kulturne, duhovne i životne stvarnosti. On predstavlja jednu od definicija slobode i prikazuje kako kreativnost funkcioniše u specifičnim okvirima i okolnostima u kojima zajednica živi.
Kultura sećanja i kritika: Časopis uspešno otvara važne teme i donosi tekstove koji se bave kulturom sećanja (poput priča o sudbinama jevrejskih porodica, tekstova o zaboravljenim intelektualcima i zavičajnoj istoriji). Istovremeno, podstiče razvoj kritičke misli, okupljajući istoričare umetnosti, književnike i kritičare koji pomažu da se umetnost i kultura sagledaju sa neophodne distance.“
Rakočević kaže da časopis ostaje trajno svedočanstvo i izraz snage, zajedništva i kreativnosti svih ljudi koji u njemu učestvuju.
U 34. broju ovog časopisa mogu se pročitati tekstovi književnika Mirka Demića, profesora i pesnika Dragomira Kostića, istoričarke umetnosti Aleksandre Dimitrijević, te dr Sonje Jerković.
„Ovaj broj je, kao i prethodni brojevi, zaista bogat kako sadržajem i novim tekstovima pisanim specijalno za naš časopis, tako i fotografijama i radovima sa naših likovnih kolonija ‘Jesen u Prizrenu’ i ‘Vidovdan 2026’, i, naravno, poezijom. Zaista je to nešto čega ne moramo da se stidimo i sa čim možemo da izađemo svuda gde bi moglo da se govori o kulturi na najvišem nivou. Sadržaj je, kao što sam rekao, zaista bogat“, kazao je književnik i književni kritičar Žarko Milenković.
O muzici, poeziji, vizantijskoj i pravoslavnoj kulturi govori prof. dr Bisera Penčeva u intervjuu. Posebna pažnja u „Vidovdanskom glasniku“ posvećena je glumici Narodnog pozorišta Priština Aniki Grujić. Ona govori o najnovijoj hit-predstavi „Pokondirena tikva“ u režiji Milana Karadžića i svojoj ulozi Feme.
„Naravno, tu su i tekstovi koji sa istorijske i kulturološke pozicije osvetljavaju neka pitanja naše kulture. Takođe, blok savremene poezije donosi pesme naših ovogodišnjih učesnika Vidovdanskog pesničkog bdenija“, rekao je Milenković.
Za „Vidovdanski glasnik“ pišu Radmila Todić Vulićević i politikolog Stefan Filipović.
„Ja sam se bavio životom Bogdana Radenkovića, za koga nismo čuli samo zato što se nije pojavio u seriji ‘Kraj dinastije Obrenović’, koja je bila tako popularna. Pojavio se Apis, pojavio se Voja Tankosić, pojavili su se svi, ali se Bogdan nije pojavio. Samo zato što je možda rođen kraj Zvečana, u nekom nebitnom selu koje se nekada zvalo Bugarić, a sada se zove Srbovac, ili samo zato što je završio Pravni fakultet u vreme Osmanskog carstva u Istanbulu, ili samo zato što je govorio sedam stranih jezika, ili samo zato što je bio, u stvari, inicijator, organizator i tvorac onoga što pogrešno nazivamo ‘Crna ruka’. U stvari, to je organizacija koju on stvara u Beogradu, u hotelu Moskva, 1911. godine. To je čovek koji je trebalo da bude mitropolit kosovski, čovek koji je bio i sveštenik, i učitelj, i obaveštajac, i četnik, i političar, i pregovarač. I mitski“, kaže Filipović.
Govoreći o „Vidovdanskom glasniku“, Filipović kaže da je reč o godišnjaku u kojem stvaraoci mogu da iskažu svoje misli i osećanja.
„Zato što mi ovde možemo da čitamo o kulturi, o umetnosti, o pozorištu, o književnosti, o istoriografiji, a jako važan element jeste, rekao bih, zavičajna istorija i zavičajna istoriografija, na čemu smo uvek zahvalni našem doajenu Đorđu Jevtiću, koji ovog puta nije dozvolio da se ne pomene Sušica i da se ne pomenu važni ljudi našeg kraja“, kazao je on tokom promocije najnovijeg broja.
