Da takva informacija nije potrebna posetiocima restorana, smatra polovina od 126 ispitanika. Naime, 27 odsto se odlučilo za ponuđen odogovor „ne, čemu to?“, do 23 odsto smatra da to nije potrebno jer je nejasno ko bi garantovao za tačnost podataka o kalorijama.
Sa druge strane, četvrtina anketiranih (25 odsto) misli da bi podatak o kalorijama obavezno valjalo navesti, a isti je broj i onih koji bi voleli da ga pročitaju, ali su svesni da navođenje broja kalorija nije pretpostavka zdravog obroka, niti zamena za uravnoteženu, zdravu ishranu i kretanje.
Pitanje je da li restorani uopšte mogu da standardizuju namirnice koje koriste, tako da navedeni broj kalorija u svakom pojedinačnom slučaju bude tačan, pošto deklarisanje ne bi smelo da potrošača dovede u zabludu.
U slučaju da neki ugostiteljski objekat ima dnevne ponude, svakodnevno izračunavanje i evidentiranje broja kalorija bi izvesno predstavljalo značajan birokratski napor.
I dok se, recimo, u Nemačkoj koncept deklaracije kalorija u meniju još uvek razmatra, u Britaniji je u aprilu ove godine stupio na snagu propis da ugostiteljski lanci, restorani i kafići sa najmanje 250 zaposlenih moraju u svojim jelovnicima da naznače kalorijsku vrednost svakog jela.
