Dijalog sa Prištinom uslovljava brzinu kojom će Beograd napredovati ka EU, a potreban je konkretan angažman obe strane posle eskalacija protekle godine.
Za države EU, od kojih je većina u NATO, Srbija je u 90 odsto slučajeva pouzdan bezbednosni partner, ali „sreću kvari“ slučaj Banjska.
Dijalog sa Prištinom, ali i suočavanje sa pravdom odgovornih za sukobe
Grupa Srba, predvođena nekadašnjim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem, 24. septembra sukobila se sa kosovskom policijom, a četiri osobe su poginule. Radoičić je, obraćanjem preko svog advokata, prihvatio odgovornost za taj slučaj.
Od Srbije u Briselu očekuju da pokaže odgovornost za napade na vojnike Kfora u maju 2023. godine, odnosno da sarađuje u razjašnjenju slučaja Banjska i krivično goni odgovorne.
Sagovornici FoNeta, međutim, dodaju da atmosfera iz Brisela izgleda kao da se taj slučaj „razvodnjava“, odnosno ukazuju da nema drugih komentara iz EU osim da se očekuje da kosovsko tužilaštvo završi svoju istragu.
To bi moglo da znači i da se Srbiji ovo „oprašta“, kako bi se uslovljavala nekim drugim pitanjima u budućnosti.
Novi politički kontekst i stari problemi
Jasno je da u EU postoji želja da se sa Srbijom radi na tehničkom nivou kako bi napredovala u procesu evropskih integracija u slučaju novog političkog konteksta.
To podrazumeva usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno restriktivnim merama i sankcijama prema Rusiji, a sa druge strane i saglasnost država članice unutar Saveta EU posle evropskih izbora.
Iz više izvora se ponavlja da je Srbija je najmanje usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Za sve države Zapadnog Balkana, osim za Srbiju, neformalni uslov za članstvo u EU je i pristupanje NATO.
