„Pesme prizrenske“, prema rečima autorke, nisu imale za cilj da prikažu samo dijalekat (prizrensko – timočki). Namera je bila podsećanje na život u gradu na Bistrici: kako se volelo, tugovalo, kakvi su bili običaji i ljudi koji su tamo živeli. Radmila Knežević je kazivanjem stihova uz muzičku pratnju povela publiku u Gračanici u šetnju prizrenskom kaldrmom.
„Prenosim ono što mi šapuću preci“
Gračanica vrlo dobro poznaje Prizren. Uz tradicionalne pesme, govor i kompozicije koje je svirala Ninoslava Zlatković, upriličen je još jedan susret sa carskim gradom.
„Inače pišem pesme i na savremenom književnom jeziku, govoru. Ovo su neke pesme koje su se u jednom trenutku mog života probudile u meni. Moja baba je nosila dimije, jelek… U jednom trenutku se meni taj njen govor vratio kroz sećanje. Počela sam da razmišljam na tom govoru, prizrensko – timočkom. Te pesme su tako spontano izlazile iz mene. Sa malo napora su napisane, zato što su bile neko moje prirodno stanje. Nekada mi je, verujte, teže da pronađem neki dobar izraz za neku pesmu pisanu književnim jezikom nego ovde. Ovde nekako samo teče, samo se veže jedno za drugim. Kada to nosite kao jedno nasleđe i genetiku u sebi, onda to ne predstavlja teškoću“, kazala je Radmila Knežević.
Kneževićeva je rođena u Prizrenu. Kuću koja joj je spaljena u martovskom pogromu 2004. obnovila je 2016. godine.
„Stalno dolazim, svoja sam na svojme, kao kod kuće. Divno je, obnovim sebe, resetujem. Imam posebnu vrstu energije kada sam u Prizrenu. Ništa i niko mi ne smeta, tu su moje crkve, Bistrica, priroda. To je raj iz koga, čini mi se, nikada nisam izašla“, zaključila je pesnikinja.
Prizren i njegovo stvaralaštvo žive
Radmila Knežević peva iz ugla obične Prizrenke, rekao je književnik i novinar Živojin Rakočević. U sebe skuplja svoje stvaranje i glasove Prizrena. Ta pozicija joj, istakao je, omogućava nekoliko važnih stvari.
„Prvo, da bude duhovita. Drugo, da obeleži sve ključne tačke grada. Treće, da uđe u mentalitet koji je već negde drugde i koji je već na nekoj drugoj strani. Kada smo pomislili da iz Prizrena više neće dolaziti glasovi književnika i stvaralaca javile su tri ličnosti: Radmila Knežević, Lela Marković i Nada Hadži Perić. One svojim stvaranjem na prizrenskom govoru, prizrensko – timočkom dijalektu srpskog jezika potvrđuju da je Prizren živ, da njegov jezik i njegovo stvaranje žive“, rekao je on.
Pesme kao glas naroda
Rakočević je dodao da je Radmila Knežević obrazovni stvaralac.
„Ona je tačno znala tačku na kojoj može početi ovakvo pevanje, jako važno za savremenu i modernu srpsku književnost. To se potvrdilo u raznim našim sredinama. Recimo, u Crnoj Gori, gde Rada Knežević najviše i boravi, da ti narodni pesnici na određene društvene teme govore mnogo bolje i tačnije. Njihove pesme su toliko prihvaćene kao glas naroda. To je zaista jedinstven slučaj u vremenu kada smo zatrpani tehnologijom i svim čudima ovog sveta“, zaključio je on.
Radmila Knežević je glumica stalnim angažmanom u Narodnom pozorištu u Prištini sa sedištem u Gračanici, u kome takođe režira predstave, a vodila je i školu glume.
Objavila je deset knjiga i dobitnica je mnogobrojnih književnih nagrada. Kao rođena Prizrenka svojom poezijom čuva ljubav prema Kosovu.
