Veton Suroi je mišljenja da Srbija i Kosovo treba da budu partneri i da je interes Kosova da unutar sebe ugradi srpsku kulturu, jer Kosovo nije samo albansko, već i srpsko, bošnjačko i romsko, to je deo instinskog identita Kosova.
Nove konfliktne generacije
„Moramo doći do definicija odnosa gde je interes građana srpske nacionalnosti i interes Kosova“, rekao je on za N1.
Suroi navodi da je prošlo 25 godina od Kumanovskog sporazuma, a da se čini da u društvu rat još uvek nije završen.
„Ne samo da se nije završio konfikt, nego stvara nove konfliktne generacije. Onaj koji je rođen ’95. godine, ima 29 godina danas, rođen je u post-dejtonskom okviru. Kosovski Albanci i Srbi koji su rođeni ’99. godine imaju 25 godina. Imamo novu generaciju koja je narasla na tom ratnom narativu i to je velika briga, jer to stvara generacije za nove konflikte“, objašnjava sagovornik Danice Vučenić.
Kazao je da u 21. veku ne postoji poriv ka društvu liberalne demokratije tj. evropske zajednice.
Period neizvesnosti
Suroi ističe da ulazimo u period neizvesnosti.
„Ceo Zapadni Balkan mora biti posmatran kao nezavistan konflikt koji mora biti tretiran. Mora se stvoriti bezbednosni kišobran za ceo region… Treba ga raditi za brzu integraciju regiona u EU. Srbija je u dobroj ekonomskoj poziciji, boljoj nego što je bila. Srbija odgovara da se region otvara, jer ima jaču poziciju nego druge zemlje“, naveo je on.
Istakao je da je Vučić bio uspešan u uspostavljanju svoje pozicije „po kojoj je on potrebniji Zapadu, nego što je Zapad potreban njemu. To je politika koju gradi godinama“.
ZSO – traljavi koncept
Suroi se osvrnuo i na nacrt statuza ZSO.
„Problem je ceo kompeks dogovora koji je išao traljavao. Francuska, Nemačka su počele tu inicijativu… Onda je to postao evropski dogovor, međutim Srbija je na uspešan način iskazala rezerve prema tom dogovoru… Ne na nešto što je sekundarno, već na srž. To je dogovor između dva suverena partnera koja poštuju međusobni suverenitet. U međunarodnom pravu, kada imate iskazivanje rezervi prema srži dogovora, taj dogovor više nema taj potencijal. Vazno je da svi koji su u procesu to prihvataju, ne samo kao neminovnost, već kao nešto što je pozitivno“, objašnjava Suroi za N1 i pita se – da li su društva spremna za mir, ili su postala talac politike koja vodi ka ratu?
