Ili su to bili do briselskih dogovora Beograda i Prištine, jer o masovnom oduzimanju srpske imovine na severu KiM nije moguće dobiti bilo kakav komentar ili objašnjenje u Kancelariji za KiM, čiji je šef Petar Petković uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića jedini „beogradski pregovarač“, mada preko saopštenja svakodnevno vodi verbalni rat sa zvaničnicima u Prištini raznim povodima, piše Danas.
Zbog čega zvanični Beograd ćuti na otimanje srpske državne i privatne imovine, iako je reč o kršenju Ustava Srbije i Rezolucije 1244 SB UN?
Da li je zaista reč o nezvaničnim tvrdnjama da su beogradski pregovarači u raznim briselskim pobedama sa „5:0“ još 2017. državnu imovimu Srbije preneli na Kosovsku agenciju za privatizaciju?
„Slučaj“ pet benzinskih pumpi na severu je utoliko čudniji što je zapravo reč o imovini ruskih kompanija Gasprom i Lukoil, a da se do sada nije oglasila ni Amabasada Ruske Federacije u Srbiji.
Prema Danasovim saznanjima, benzinske pumpe u severnom delu Kosovske Mitrovice, Zubinom Potoku i Zvečanu privatizacijom Jugopetrola prodate su Gaspromnjetu.
Srbija je Rusima prodala i pumpe južno od reke Ibra, ali je njih već bio preuzeo, kako se spekuliše, „biznis klan“ Hašima Tačija, bivšeg komandanta OVK i predsednika Kosova, koji je prisvojio i veliko skladište goriva na površini od tri hektara, za koje se u Prištini priča da je veličine placa koji su SAD dobile za ambasadu na beogradskom Dedinju.
Prodajom Beopetrola, koji je „nasledio“ INU, Lukoil takođe je kupio pumpe ne samo u Zubinom Potoku i Leposaviću, koje su sada zatvorene, nego na celom Kosovu.
Pumpe južno od Ibra i pre prodaje Beopetrola ušle su u sastav komanije Kosova petrol, koja je navodno sa INOM „prebila“ dugovanja za 23 sporne Inine pumpe na Kosovu za „potraživanja“ na prostoru Hrvatske.
Vlasnik Kosovo petrola je Bedri Selmani, bivši savetnik Hašima Tačija za ekonomska pitanja i nekadašnji pripadnik OVK, biznismen za dvojnim kosovsko-hrvatskim državljanstvom i bivši poslanik DPK u kosovskom parlamentu.
Na Danasova pitanja da li je i kako NIS – Gasprom reagovao na zatvaranje pumpi i njihovo najavljeno izdavanje u zakup preko Kosovske agencije za privatizaciju, kao i da li su u rešavanje ove situacije uključene Ambasada Ruske Federacije u Srbiji ili Ruska Kancelarija u Prištini, naš list je iz NIS-a dobio kratak odgovor:
„Kompanija NIS ne upravlja operativno benzinskim stanicama na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“ i da su „tri benzinske stanice NIS-a, u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku, izdate u zakup firmi Sekos d.o.o. 2016. godine“.
Nju je pomenuo i Marko Đurić, aktuelni šef srpske diplomatije kao direktor Kancelarije za KiM, kad je 15. decembra 2016. svečano otvorio „NIS-ovu pumpu u severnom delu Kosovske Mitrovice“.
Tada je izjavio da „pumpa ima sve potrebne licence za rad, u oba sistema, da plaća poreze, kao da na Kosovu radi sa licenciranim partnerom „SEKOS“.
Ova firma, osnovana 2002. i registrovana u Žerovnici u Zvečanu, bavi se „trgovinom na veliko čvrstim, tečnim, gasovitim gorivima i sličnim proizvodima“.
Njen vlasnik je Ratko Pavlović (1978), koji navodno više ne koristi kontakt telefone navedene u privrednim registrima.
Na terenu se spekuliše da su ruske firme prepustile Srbima pumpe na severu, ali da je „SEKOS“ bio samo „paravan“ za navodne Đurićeve aranžmane sa kontraveznim biznsmenima Milanom Radoičičem i Zvonkom Veselinovićem.
„Od 2017. zna se da je imovina Srbije na Kosovu predata Kosovskoj agenciji za privatizaciju, a na Prištini je odluka kad će to početi da sprovodi. Ovaj trenutak je izabran moguće i kao Kurtijev izborni marketing. Vlada Srbije to krije, a o pumpama ćuti i zbog stanja u energetskom sektoru u kome ne može da servisira dugove. Kad su u pitanju derivati i gas, Vlada Srbije ima dugove o kojima podatke nije spremila ni za Svetsku banku, iako je Ana Brnabić kao premijer reagovala na moju izjavu da će stanje u energetskom sektoru Srbije posle odlaska Rusje biti kao Hirošima nakon atomske bombe“, kaže za Danas politički analitičar Dušan Janjić.
Prema njegovim rečima, Vojislav Koštunica i Boris Tadić su 2008. za podršku oko kosovskog pitanja „Rusima dali u vlasništvo i na upravu NIS i Srbija gas po modelu rudarske rente, a ne koncesije, što je sada i slučaj sa Rio Tintom“.
„Nemačka je pod Merkelovom tolerisala ulazak Rusa u energetski sistem Srbije jer i sama živi od ruskih energetskih izvora. Ali, ovde od Rusije ne zavisi samo energetski, nego i bankarski i bezbednosni sistem. Sad su svi nemi zbog zatvaranja i oduzimanja pet pumpi na Kosovu, jer bi pokretanjem te priče mnogi bili ugroženi. Računa se da će javnost lakše progutati nekoliko pumpi na Kosovu, da se ne bi otvaralo pitanje šta će biti sa pumpama u ostatku Srbije, što je jedan od razloga za neuvođenje sankcija Rusiji. Ali niko na svetu neće se odreći potraživanja i prava na naplatu dugova, pa ni Rusi. Priče o večnom prijateljstvu samo su odlaganje te naplate od Srbije i RS. Beograd, između ostalog zbog toga ćuti, a Aleksandar Vučić je u panici“, napominje Dušan Janjić.
Nestrpljivi finansijeri Samoopredeljenja
Prema navodima prištinskih medija na albanskim jeziku, zatvorene ruske pumpe na severu želi da preuzme kosovska kompanija za derivate Eksfis (Exfis), čiji je vlasnik Isa Muharem. Eksfis je krajem jula pokušao da nezakonito stavio svoj logo na pumpu u severnom delu Kosovske Mitrovice čim je skinuta firma „NIS petrol“, koju je 2016. otvorio Marko Đurić. Kosovska agencija za privatizaciju spečila je akciju „Eksfisa“, koji se nalazi na listi finansijera vladaćujeg Samoopredeljenja u 2020. godini.
Zakup na dve godine
Zvanično, Tržišna inspekcija Kosova „privremeno je zatvorila je pet pumpi na severu KiM zato što nemaju dozvole nadležnog Ministarstva industrije, preduzetništva i trgovine Kosova“. Iako je reč o privremenom zatvaranju, Kosovska agencija za privatizaciju raspisala je konkurs za zakup ovih pet ruskih pumpi „za period na dve godine sa mogućnošću produženja, a predviđen je i prekid zakupa u slučaju privatizacije“. Dževaljalj Svećlja, kosovski ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da „prekršiocima zakona poput ‘Nis petrola’, veze ruskog Gasproma, nije mesto na Kosovu“.
