Nenad Rašić je naveo da bi metodologija rada sa institucijama trebala da bude drugačija, da bi zaposleni u ustanovama koje na Kosovu funkcionišu po sistemu Republike Srbije ostali na radnim mestima.
„Politički želim da branim i branim interese Srba na Kosovu, na severu i na jugu. Sa druge strane, znam šta je pravo i šta su njihova prava. Neke institucije sa razlogom nisu utemeljene u kosovskom sistemu“, kazao je.
On je naglasio da međusobno nepriznavanje srpskih i kosovskih institucija predstavlja problem za Srbe na Kosovu.
„Režim u Beogradu često zamenjuje teze, predstavlja da su to ‘naše institucije’. Sve se ja oko toga slažem, pošto rade naši ljudi. Ali, te institucije rade pod nekom upravom koja se zove Kosovo. Vi, ako radite pod nekom upravom, morate da poštujete zakone te uprave. U ovom slučaju, pogotovo na severu, znajući da će doći do toga da neko pravno preispita njihovo delovanje, onda vi to možete da očekujete“, dodao je Rašić.
Škole i bolnice neće biti ugrožene
Ministar je naglasio škole i bolnice koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije neće ni na koji način biti ugrožene.
„Vratiću se na početak, 2008. godine, kada je bio usvojen Ahtisarijev paket, on je predviđao da postoje tela koja će odlučivati o načinu delovanja prema institucijama kao što su zdravstvo i prosveta. Zdravstvene institucije, pogotovo na severu, odbijaju da sarađuju sa kosovskim institucijama. Trebalo bi da znaju da će u narednom periodu svo snabdevanje koje je bilo omogućeno preko institucija Beograda biti ukinuto“, rekao je on.
Rašić je naveo da preostale srpske institucije moraju da se „inkorporiraju u kosovske“.
„Silom smo naterani da moramo da se prilagođavamo okolnostima u kojima imate te institucije koje su izvršne na terenu. Moja poenta je da se držimo onoga što možemo da kontrolišemo unutar kosovskih institucija, a ne da pravimo aposutni bojkot prema bilo kom vidu saradnje“, rekao je on.
Tvrdoglava kontra na štetu građana
„Republika Srbija umesto preduzme mere i ozakoni delovanje na Kosovu“, kako je naveo, „odbija bilo kakav razgovor oko eventualnih sporazuma“.
„Nažalost, Beograd najčešće manipuliše Srbima na Kosovu i to se očigledno vidi. Meni je stvarno žao da građani pokazuju da su shvatili da… Kad kažem to ’pokazuju’, videćete po broju ljudi koji dolazi tamo (ispred zatvorenih srpskih institucija u Mitrovici), po nedostatku energije da se bilo kakva snažna inicijativa napravi da se to promeni“, kazao je kosovski ministar za zajednice i povratak.
Rašić je naglasio da „prilagođavajući se situaciji, vi treba da prilagodite vaše delovanje na Kosovu onako kako se predviđa zakonom“.
„To bi, po meni, bio pravi patriotizam. Prilagoditi se okolnostima da bi zadržali građane. Ne tvrdoglavo ići u kontru, bez obzira na građane“, kazao je on.
Privremena tabla Ministarstva za zajednice i povratak u Leposaviću
Tabla sa natpisom Ministrstva za zajednice i povratak bila je, prema rečima Nenada Rašića, privremeno postavljena na zgradi PO Leposavić.
„Bio sam informisan kada je postavljena tabla. Zvao sam zamenika komandira Kosovske policije za region Sever Vetona Eljšanija i mog zamenika Radomirovića, i tražio da tabla bude sklonjena. Ne zato što nama ne trebaju kancelarije, već zato što smatram da ako nešto budemo uzimali kao svoje kancelarije, onda bi to trebalo da bude rađeno na pravi način, adekvatan. A ne na način momentalne improvizacije“, rekao je on.
Rašić je dodao da bi Ministrarstvo za zajednice i povratak, ukoliko se ovo pitanje reši pravnim putem, zatražilo prostorije u nekom objektu koji su koristile srpske institucije.
„Na severu imamo 25 radnika. Ako ništa drugo, mogli bi da ih organizujemo na adekvatan način. Smatram da bi mogli da imaju puno posla na severu jer je do sada to bila samo neka vrsta javljanja na posao. Ako budemo prisutni kao institucija, onda ćemo biti na raspolaganju građanima. Oni će imati najviše koristi“, kazao je on.
Kosovski ministar za zajednice i povratak je u razgovoru za Kim radio zaključio da „ne treba da budemo iznenađeni i naivni, već da se borimo za svoja prava tu gde možemo“. To je, prema njegovom mišljenju, „prvo Priština“.
