Velike suše i visoke temperature pogodile su poljoprivrenike u regionu. Ardijan Dajći i Dželjadin Eljšani iz Prizrena kažu da im odobrenje za subvencije još uvek nije stiglo i da su ovogodišnji prinosi bili 50% niži.
„Ove godine imao sam blizu 40 ari staklenika, tri hektara lubenica, dva hektara kukuruza, dva hektara pšenice. Prijavili smo se za subvencije, ali odobrenje još nije stiglo. Očekujemo odgovor u narednim danima“, kazao je Dajći.
„Ove godine imam ukupno pet hektara – dva i po hektara pšenice, 50 ari kukuruza. Ovde smo imali jedan i po hektar paprika, koje smo namenili otkupnim mestima u Orahovcu i Štimlju, ali ove godine zbog visokih temperatura prinosi su 50% niži”, kazao je Eljšani.
Direktor Odeljenja za poljopriredu u opštini Prizren Bedžat Bitići je za TV Prizreni kazao da su prinosi ove godine u Prizrenu bili na veoma zadovoljavajućem nivou.
„Ove godine prinosi su uglavnom zadovoljavajući i bolji. Počevši od prinosa pšenice koji je u opštini Prizren, u poređenju sa prošlom godinom, bio bolji. Prosečan prinos pšenice ove godine iznosio je 3.500 kg po hektaru. U nekim područjima prinosi su bili i veći, ali prosek ostaje 3.500 kg. Ostali prinosi su takođe zadovoljavajući, posebno s obzirom na sušne vremenske uslove. U nekim mestima rezultati u proizvodnji krastavaca, paradajza, paprika i drugih kultura su bili dobri. Uglavnom, prinosi su ove godine zadovoljavajući i bolji“, kazao je on.
Juna meseca ove godine teritoriju Župe pogodilo je veliko nevreme praćeno gradom veličine oraha. Tom prilikom je pričinjena velika šteta voćarima. Jagodičasto voće u tom kraju je potpuno uništeno.
Predsednik poljoprivredne zadruge „Agro Red Gold“ iz Donjeg Ljubinja Ismet Osmani je kazao za Radio Astra da je tokom nevremena šteta bila potpuna na voću i povrću, ali i na objektima.
„Šteta je bila kompletna ovde u Župi, u delu pogođenom olujom. Oko 60 do 80% poljoprivrednih dobara je oštećeno, a u nekim slučajevima šteta je bila potpuna, čak 100% ili 200%, jer za sledeću godinu nema izdanaka. To se nije desilo samo na malinama i kulturama kojima se primarno bavimo, već je šteta zadesila i druge poljoprivredne kulture, kako povrtarstvo tako i voćarstvo. Šteta je ogromna, i na infrastrukturi i na objektima”, rekao je on.
Naim Bitići, rukovodilac kampanje žetve u preduzeću „Dardanija“ iz Peći kazao je za Radio Peć (Peja) da su prinosi pšenice ove godine bili zadovoljavajući.
„Smatram da je Kosovo obezbedilo prilično visok procenat pšenice. Kao što sam ranije rekao, ne bih ulazio u previše brojeva, jer smo o tome već razgovarali. Kada je reč o subvencijama, oko šezdeset šest hiljada hektara je zasejano. Ako to podelimo sa prosečnim prinosom od četiri hiljade kilograma po hektaru, dolazimo do matematičkog zaključka da je oko osamdeset procenata potrebne pšenice za ovu godinu obezbeđeno”, kazao je on.
Bogoljub Portić, poljoprivrednik iz Goraždevca, smatra da su ove godine ekstremni vremenski uslovi naneli veliku štetu usevima, te da je to „žalosno, ali mora da se trpi“.
On je podvukao da su ove godine bile nezapamćene temperature od 44 stepena i svaki treći-peti dan je moralo da se navodnjava, te da je suša pogodila kako jednogodišnje, tako i višegodišnje kulture.
„Od deteline nema ništa. Nauka je napravila da ljudi i na mesec mogu da lete i zašto ne može nešto da se napravi, eto, za kukuruz da uspeva? To bi bio spas za nas. Imao sam oko tri hektara i to je sve izgorelo. Znači, tri hektara kukuruza samo kada bi se izračunalo koliko sam uložio, seme smo dobili. Ove godine sam i poranio sa setvom, imao sam malo starog semena, ali nije uspelo pa sam morao ponovo”, rekao je Portić za Radio Goraždevac.
On je dodao da je prinos pšenice ove godine bio bolji za 30%.
„Pšenica ove godine u odnosu na prošlu, mislim da je bila bolja. Prinos je bio bar za 30 posto bolji“, kazao je Portić.
Dok poljoprivrednici iz različitih delova Kosova, poput Prizrena i Goraždevca, prijavljuju drastične gubitke prinosa usled suša i visokih temperatura, predstavnici lokalnih institucija i preduzeća iz istih regiona tvrde da su prinosi pšenice i drugih useva bili zadovoljavajući.
