„Inicijator broj jedan bio je Čeda jer iza njega stoje policijske komande“, rekao je svedok Jašari, piše Zakletva za pravdu.
Na pitanje specijalnog tužioca Habibe Saljihu (Salihu), ko je Čeda, svedok je rekao da je to upravo optuženi i da su ga tako zvali dok su bili komšije.
Takođe, Jašari je rekao da su zapaljene samo kuće njegove porodice i da je razlog tome što je jedan od njegove braće bio pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, a optuženi Č. A. je obavešten o ovim okolnostima.
Komšije
Svedok Jašari je rekao da su bili u dobrim komšijskim odnosima sa ocem i bratom optuženog, ali ne i sa optuženim Č. A, jer nikada nije razgovarao sa njima iako su im kuće bile blizu.
Što se tiče paljenja kuća, svedok kaže da je to saznao od svojih komšija i da su mu sami rekli da su kuće spaljene po naređenju optuženog.
Što se tiče optuženog, Jašari je rekao da ga je lično video u policijskoj odeći.
Međutim, Jašari je rekao da pre ovog slučaja nisu imali problema sa optuženima i da su im kuće spaljene posle masakra u Račku.
Prethodno je uvodnu reč održala tužiteljka Saljihu, koja je rekla da postoji značajan broj svedoka i materijalnih dokaza koji govore o učešću optuženog u počinjenim zločinima.
U međuvremenu, njegov branilac, advokat Žarko Gajić, rekao je da će tražiti od suda da dostavi dokumentaciju od institucija, kako bi se razjasnila ličnost optuženog – da li je on ikada svojim postupkom prekršio zakon.
Suđenje u odsustvu
Inače, 20. novembra 2023. godine u Osnovnom sudu u Prištini održano je suđenje u odsustvu optuženom Č. A, koji se tereti za ratne zločine. Suđenje u odsustvu predviđa novi Zakonik o kosovskom krivičnom postupku.
Kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je 4. maja 2023. godine optužnicu protiv Č. A, koji je optužen za ratne zločine u opštini Štimlje, tačnije u selima Račak, Malopoljce i Petrovo. On se tereti da su od januara do maja 1999. godine, u interakciji sa grupom uniformisanih kriminalaca, naneli veliku patnju ili narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja i strah civilnom stanovništvu.
„Proterivao meštane i spaljivao kuće“
U optužnici se navodi da su na mestu zvanom „Kesten brdo“ između sela Račak, Malopoljce i Petrovo, zajedno sa ostalim pripadnicima srpskih snaga naredili proterivanje meštana naselja, a zatim da su zajedno sa ostalim pripadnicima srpskih snaga, spalili domove povređenih, pričinivši moralnu i materijalnu štetu do 300.000 evra.
Na mestu zvanom „Lugovi“, u Petrovom i Štimlju, Č. A. je navodno puškom kalibra 10 pogubio sada pokojnog Haljilja Hisenaja (Halil Hysenaj), gde je porodicu pokojnika prethodno zaustavio optuženi. Dok je bio u selu Račak, priča se da je optuženi učestvovao u ubistvu Hajriza Brahima (Hajriz Brahimi), Hakina Murata, Sabrija Murata, Arifa Murata, Ahmeta Mustafe, Sadika Mujote (Mujotë), Skendera Haljitija (Skënder Haliti) i Hanumšahe Mujote (Hanumshahe Mujotë).
Navodi se da je Č. A u saradnji sa drugim srpskim snagama, pucao u pravcu Hajriza Brahima, dok je ovaj bežao od svoje kuće u pravcu planine, a posle Hajriza Murata. Č. A. je navodno pucao u pravcu Hakina Murata, Sabrija Murata i Arifa Murata. Dalje, u prisustvu supruge (žrtve), kaže se da je optuženi ubio i osobu po imenu Ahmet Mustafa i dok je izlazio iz kuće sada pokojnog Mustafe, srpske snage su takođe pucale u pravcu Sadika Mujote, Hanumšahe Mujote, Skendera Halitija i Mehmeta Mustafe.
Zbog ovih radnji on se tereti da je počinio krivično delo „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva”, kažnjivo članom 142. Krivičnog zakona bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, trenutno kažnjivo po Ženevskoj konvenciji kao „ratni zločin” i teška povreda člana 3 ove konvencije i člana 4. Protokol 2 od 8. juna 1977. godine i trenutno kažnjiv po članu 146. i 147. kosovskog krivičnog zakona.
Podsećamo da se sudski proces protiv Č. A. odvija u odsustvu, pošto su Tužilaštvo i Sud iscrpeli sve mogućnosti da obezbede njegovo prisustvo na suđenju.
