Privreda i ekonomska saradnji zemalja Zapadnog Balkana bila je tema konferencije, a osim predstavnika nadležnih ministarstava zemalja regiona, Albanije, BiH, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, tu su bili i zvaničnici zemalja-partnera Berlinskog procesa. Među njima su mnoge regionalne članice EU, poput Hrvatske, Bugarske i Austrije, kao i neke zemlje koje su od početka bile vezane uz taj proces, ali međuvremenu nisu članice Unije, poput Velike Britanije, piše Dojče vele.
„Velika Britanija je i dalje zainteresovana za ovaj proces, a ko zna, možda požele i da se vrate u Uniju“, našalio se na konferenciji za novinare domaćin konferencije, nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni). Rekao je i da se politička važnost ove konferencije ne bazira samo na ekonomskoj važnosti za zemlje Zapadnog Balkana, već i na važnosti tog regiona u celini.
„To je komplikovan region, tu su sukobi koji su još sveži. Ali, to je region koji je važan za Evropu i Nemačku, i važno je da se te zemlje razvijaju u smeru Evrope“, rekao je Habek.
Kosovo kao najveća prepreka?
Nemački ministar je naveo i tri najvažnije tačke o kojima se u Berlinu raspravljalo: priprema sporazuma zemalja CEFTA (Sporazuma o slobodnoj trgovini zemalja srednje Evrope) i EU, zatim pitanje energetske mešavine i pitanje regionalne saradnje.
„Važno je da sporazum CEFTA bude zaključen, to je sledeći korak“, rekao je Habek. Dodao je i da na tom putu „stoje neki problemi“. Na pitanje novinara da li se radi možda o blokadi uvoza proizvoda iz Srbije koju je pre više od godinu dana uveo kosovski premijer Aljbin Kurti, Habek je uzvratio da se zaista na konferenciji mnogo raspravljalo o nerešenim problemima između Srbije i Kosova, i da se pokušava da se „pronađe kompromis“.
U svakom slučaju, naglasio je da je to problem koji mora da bude prevladan. „Napredak ne može da zavisi samo od jednog sukoba, koliko god se on činio teškim“, zaključio je Habek. A dodao je i da, ako se taj problem ne reši, treba pronaći „druge načine“.
Njegov stranački kolega, predstavnik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Zaracin, posetio je proteklih dana u nekoliko navrata Kosovo, upravo s ciljem da se uklone prepreke na putu ka ostvarenju sporazuma CEFTA.
Smanjiti zavisnost od fosilnih izvora energije
Druga važna tačka ekonomske konferencije jeste tzv. „energetska mešavina“. Kao i težnja da sve više proizvoda sa Zapadnog Balkana bude proizvedeno uz korišćenje obnovljivih izvora energije. „Na Balkanu je menjanje energetske mešavine potrebno, jer Balkan se još uvek u dobroj meri oslanja na ugalj kao energetski izvor. To je jedan od naših ciljeva“, rekao je nemački ministar.
„Novi globalni odnosi, zemlje Zapadnog Balkana zbog blizine još više guraju u centar našeg interesovanja“, zaključio je ministar Habek.
Podizanje svesti o koristi članstva u EU
Povodom obeležavanja desetogodišnjice Berlinskog procesa, organizatori Ekonomskog foruma kreirali su i Zajednički dokument (Position paper) pod nazivom „10 godina Berlinskog procesa – Ocena ekonomske perspektive i naredni koraci“.
Kako se navodi u saopštenju Nemačko-srpske privredne komore, koja je takođe učestvovala u radu konferencije, jedan od glavnih aspekata koje dokument naglašava, jeste potreba za dodatnim podizanjem svesti o Evropskoj uniji kao zajednici vrednosti, kao i da investitori iz EU i lokalna privreda preuzmu značajnu ulogu u promovisanju prednosti članstva u EU, kao što su slobodno kretanje ljudi, kapitala, usluga i robe unutar jedinstvenog tržišta. To je nešto što je, s obzirom na aktuelna ispitivanja javnog mnjenja u Srbiji o popularnosti EU, preko potrebno.
Regionalna saradnja nije samo prazna floskula
Tomas Narbeshuber, iz kompanije BASF, koji je na konferenciji zastupao Udruženje nemačke privrede za istočnu Evropu, rekao je da pozivi za što jačom regionalnom saradnjom nisu prazna politička floskula, već važan aspekt za investitore.
„Regionalna saradnja i integracija odlučujući su preduslovi za ekonomski prosperitet zemalja Zapadnog Balkana. Zemlje Zapadnog Balkana mogu da iskoriste svoj ekonomski potencijal samo ako još tešnje sarađuju, dodatno smanje prekogranične barijere, sprovedu zajedničke infrastrukturne projekte i uvedu standarde EU. To će region učiniti još privlačnijim za nemačke i druge strane ulagače“.
Narbeshuber je dodao da je vladavina prava osnovni preduslov za uspešno ekonomsko delovanje domaćih i stranih kompanija u regionu. „To uključuje pouzdane okvirne uslove, pravnu sigurnost i transparentne administrativne postupke.“ A od toga su mnogi delovi Zapadnog Balkana još prilično udaljeni.
Sledeća pripremna konferencija u okviru Berlinskog procesa okupiće 1. oktobra u Berlinu ministre spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana i zemalja koje učestvuju u tom procesu.
