Većina učenika kvalitet nastavnog programa i rada ocenila je relativno nisko, uz napomenu da postoji manjak opremljenosti škola savremenim sredstvima, što dodatno otežava učenje. To je, istakli su, samo deo problema.
Učenici sa juga Kosova, posebno iz manjih sredina, često ističu nedostatak opreme u kabinetima, laboratorijama i nepostojanje dodatnih vannastavnih aktivnosti, što smanjuje mogućnosti za njihov lični i akademski razvoj.
U pogledu planova za dalje školovanje, mnogi učenici izražavaju želju da nastave obrazovanje u centralnoj Srbiji, a uglavnom zbog boljih fakultetskih opcija, veće ponude studijskih smerova i boljih ekonomskih prilika.
Takođe, loša ekonomska i bezbedonosna situacija na Kosovu utiču na odluke mladih da potraže budućnost izvan svog rodnog mesta. Nedostatak prilika za zapošljavanje i bolji životni standard dodatno pojačavaju ovaj trend.
Kao najvažnije poboljšanje, učenici su istakli potrebu za većom ponudom fakulteta, boljim nastavnim programima, kao i za opremanjem škola modernim sredstvima, što bi poboljšalo njihov obrazovni proces i omogućilo bolju pripremu za dalju karijeru.
Nedostatak resursa
Za moderno društvo obrazovanje je od najveće važnosti. Postoji toliko mnogo uticaja koji dolaze sa svih strana, a obrazovanje će nam pomoći da dešifrujemo ono što bi trebalo da uvažimo kao istinito od onoga prema čemu bi trebalo da budemo rezervisani.
Tehnološki napredak omogućava nove metode učenja, ali prema rečima sagovornika Radio Goraždevca srednjoškolaca, koji su odgovaraili na pitanja e-Reportera, mnoge škole i dalje nemaju dovoljno resursa da prate ove svetske trendove.
Ivona Kolašinac je bivša učenica gimnazije “Sveti Sava” u Goraždevcu, a sada studentkinja Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
“Završila sam srednju školu u Goraždevcu i uslovi su bili solidni, ali smo imali problema sa opremljenošću kabineta. Bilo je i malo učenika – samo nas dve u razredu. Ipak, nadam se da će u Mitrovici, gde sada studiram, biti više studenata i bolji uslovi. Sigurno ima mesta za napredak”.
Tamara Petrović, nastavnica informatike u osnovnoj i srednjoj školi u Goraždevcu, ističe da učenici i pored nedostatala u školi, pronalaze načine da prate savremene obrazovne tokove.
“Kabinet za informatiku je opremljen, ali bih rekla da to nije dovoljno. Ipak, uspevamo da pratimo nastavu. Iako škola možda ne pruža sve potrebne resurse, učenici kod kuće imaju računare i internet, što im omogućava da napreduju. Nekada je informatika bila izborni predmet, a sada je obavezna, i primetan je napredak u tom pogledu”.
Razgovarajte sa decom
Profesorka dr Jelena Lj. Minić, psihološkinja i porodična psihoterapeutkinja u razgovoru za E-Reporter ocenjuje da u načinu ponašanja i razmišljanja srednjoškolaca primećuje veliki “uticaj modernih tehnologija, veliki pad koncentracije i problem oko pažnje”.
“Kod njih je i dalje karakteristična ta čuvena kriza identiteta, tragaju za odgovorima na pitanja ko sam? Prolaze kroz jednu razvojnu krizu, menjaju se na različitim nivoima svog funkcionisanja. Primećujem da je to sada dodatno i pojačano i konfuzno zbog uticaja, kako društvenih prilika u kojima rastu i sazrevaju mladi na ovim prostorima, toliko i pod velikim uticajem modernih tehnologija koje nose čitav niz izazova, a za mnoge od njih nismo još ni spremni”, ističe profesorka Minić i pojašnjava:
“Primećujem, veliki pad koncentracije kod učenika, kada je u pitanju učenje. Veliki problem oko pažnje, veliki je problem naći slobodno vreme, koncentisati se kako bi se nešto naučilo. Traže se informacije koje su brze, koje su zanimljive. To je deo koji se odnosi na školu, ali naravno tu postoje i neki drugi problemi koji se tiču nekih teškoća u njihovom mentalnom zdravlju, kao što je na primer anksioznost, pa i neka depresivna stanja”.
Upitana koliko su učenici sposobni da se nose sa stresom uzrokovanim školskim obavezama, ali i širim spektrom društvenih problema, sagovornica objašnjava da je “škola, po nekom pravilu i definiciji, rezervni sistem koji bi trebalo da pomogne učeniku da preživi, sve izazove sa kojima se susreće tokom školovanja i tokom odrastanja”.
“To naročito dobija na značaju kada porodica kao sistem nije funkcionalna u pravoj meri ili kada se u širem društvenom sistemu dešava kriza. Tu je uloga škole izuzetno važna i ovo pitanje je važno. Apelovala bih na koleginice i kolege psihologe i pedagoge, stručne saradnike da upotrebe znanja i pomognu srednjoškolcima kroz različite treninge, radionice, tribine, edukacije. Da srednjoškolci nauče kako da se u kriznim vremenima izbore sa različitim stresnim situacijama”.
Profesorka dr Jelena Lj. Minić opisuje da je “planiranje budućnosti u pogledu školovanja uvek veliki izazov učenika, jer predstavlja prekretnicu, bilo da upisujete srednju školu ili fakultet”.
“Vi se u stvari negde opredeljujete za ostatak svog života, za to čime ćete se baviti u budućnosti. To je uvek negde problematično, jer uvek predstavlja izazov. Podrazumeva da razmislite, konsultujete se sa roditeljima, a kod nas je opet pojačano zbog društvene krize i konfuzije koja vlada na različitim nivoima”.
Ona podvlači da u srpskim sredinama na Kosovu nije samo odabir škole i budućeg zanimanja, već imamo i taj momenat – “a gde”?
“To je velika neizvesnost i ozbiljna životna odluka. Nije lako ni srednjoškolcima ni roditeljima. I ne mora svaka odluka da bude tačna, ni ispravna. Možda možemo da poručimo vašim slušaocima i čitaocima da uvek može da se promeni i zanimanje i škola, ako nešto ne ide. Najvažnije je pratiti ritam učenika. Ne mogu ni sva deca da odu u drugu sredinu. Mnogo je važno razgovarati sa decom i napraviti balans između onoga šta deca vole i žele i onoga što je realno ostvarljivo”.
