Ipak, informacija da će Kosovo samo sebe u CEFTA-i predstavljati nije došla sa te adrese, već od nemačkog ambasadora u Prištini, predstavnika države koja je pitanje pokrenula sa, činilo se svih ovih godina, mrtve tačke, piše Dragana Vukosavljević za KoSSev.
Do toga se došlo kompromisom, da u zamenu za ovaj ustupak Priština takođe načini „ustupak“ – ukine meru zabrane uvoza robe iz Srbije, koju je ‘usmeno’ uvela pod „čvrstim“ izgovorom „bezbednosnih razloga“ nakon prošlogodišnjeg hapšenja trojice kosovskih policajaca od strane srpskih.
Ali, kako se od ovog kraćeg zadržavanja policajaca u junu prošle godine, na kraju došlo do nečega što je Prištini 18 godina bilo praktično nedostižno?
Duga borba za ravnopravnost
Sporazum CEFTA, odnosno Sporazum o slobodnoj trgovini su u Bukureštu 2006. godine potpisale: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i, ispred Kosova, UNMIK (Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu).
Sporazum je naredne godine stupio na snagu.
Glavni cilj CEFTA sporazuma je stvaranje slobodne zone trgovine između potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine. Sporazum teži poboljšanju ekonomske saradnje i poticanju razvoja trgovinskih odnosa.
U narednim godinama, naročito nakon 2008. godine (jednostrano proglašavanje nezavisnosti Kosova), Priština je kontiunirano pokušavala da svoj položaj u ovoj inicijativi promeni, ali je usput dogovore kršila.
Kosovska vlada koju je 2018. godine vodio Ramuš Haradinaj, uvela je odluku o povećanju takse za uvoz robe iz Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine na 100 odsto.
Cilj je tada bio, govorio je Haradinaj, „jačanje domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti“.
Ujedno, tada je kosovska vlada obavezala Ministarstvo trgovine i industrije, i sve ostale relevantne institucije da uklone i zaustave potencijalni uvoz svih proizvoda koji se ne odnose i u suprotnosti su sa zvaničnim i ustavnim imenom Kosova.
Haradinaj je bio tvrdog stava da će taksu ukinuti onda kada Srbija prizna Kosovo, ali su one ipak ukinute i bez toga, 2020. godine u trećem mesecu nove vlade – Aljbina Kurtija.
On je tada, kada je reč o taksama za Srbiju, ukidanje taksi nazvao „zamena taksi postepenim reciprocitetom“.
Nanizao je, kako je kazao, barijere koje je Srbija postavila, a koje utiču na uzajamnu trgovinsku razmenu, mislivši najpre na uticaj nepriznavanja kosovskih dokumenata, registarskih oznaka i prepreke koje to sa sobom u smislu slobodne trgovine nosi. Još je tada najavio Kurti, da će te barijere, kosovska vlada, iako takse potpuno ukida, preko reciprociteta uklanjati postepeno.
Gotovo dvogodišnje stopostotne takse na srpsku robu, procenjene su tada kao teško kršenje sporazuma CEFTA, što su Prištini ukazivali posebno međunarodni zvaničnici.
Ali, godinu dana nakon njihovih ukidanja, Priština je ponovo pokucala na vrata CEFTA, sada sa novim i, pokazalo se, poslednjim zahtevom da se u toj inicijativi predstavi sama, bez UNMIK-a.
CEFTA je ovo odbila, što je Prištinu dodatno razbesnelo i nateralo da praktično samoinicijativno blokira ovu trgovinsku inicijativu, sa upozorenjem aktuelne ministarke trgovine – da će se oni protiviti svakom aktu Upravnog odbora CEFTA-e sve dok zahtev Kosova za ravnopravnost ne bude prihvaćen.
Ipak, ni narednih godina na tom planu nije bilo važnijih pomaka, ni dešavanja, izuzev konzumiranja pomena CEFTA sporazuma onda to kada stranama, opozicijama zatreba.
Pomaka nije bilo sve do, ispostavilo se, 14. juna prošle godine.
Hapšenje trojice kosovskih policajaca od strane srpskih = usmena zabrana robe iz Srbije
Dan nakon što je u severnom delu Mitrovice uhapšen Milun Milenković zvani Lune, nemira i jednodnevnog, ali jednog od poslednjih upečatljivijih protesta na ulicama grada, srpska policija privela je trojicu kosovskih policajaca uz navode da su oni zagazili na teritoriju Raške. Priština je izašla sa oprečnim navodima – da je zapravo srpska policija zagazila na teritoriju Leposavića, a policajce „kidnapovala“.
Ovo je bio povod da istog dana kosovske vlasti na prelazima, kako su to inicijalno nazvali, pojačaju kontrole i automobilskog i teretnog saobraćaja. To su i činili u prvim danima, vršili detaljnu proveru svakog od njih.
U narednim danima, provere samih putnika su smanjene, a mera se iskristalisala kao usmena zabrana uvoza robe iz Srbije. Razlog? Ne ekonomski, već „bezbednosni“.
Vozači srpskih kamiona, kao odgovor, na nekoliko dana tada su blokirali Jarinje, Brnjak i Merdare, kako bi iskazali nezadovoljstvo zbog blokade uvoza robe iz Srbije i pružili podršku Srbima sa Kosova. Oni nekoliko dana nisu dozvoljavali prolazak kamiona sa „RKS“ oznakama. To je potom utihnulo.
Posle tačno 12 dana trojica kosovskih policajaca puštena su iz pritvora u Srbiji uz optužnicu za po jedno krivično delo „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“. Istog su dana deportovani na Kosovo.
Pojedini međunarodni zvaničnici pozivali su, u prvim mesecima, kosovsku vladu da povuče odluku o robi, ali je njihov fokus kasnije ipak bio na oslobađanju trojice kosovskih policajaca.
Više od godinu dana bez srpske robe
Iako je možda negde i pomišljala da svoju „bezbednosnu meru“ promeni, događaj u Banjskoj par meseci nakon ovoga, dodatno je doprineo da se usmena mera zabrane uvoza robe iz Srbije produži i to na više od godinu dana.
Za to vreme, posledice su na severu Kosova počele da se osećaju već u prvim nedeljama od kada je ona donesena. Srpska roba, do tada dominantna, nestajala je.
Zamenile su je proizvodi iz regiona, ali i kosovski i albanski.
U pokušajima da je trgovci ipak nabave, za tih je godinu dana Kosovska policija izvela više desetina akcija zaplene srpske robe gotovo gde god da su je nalazili – u marketima, magacinima, vozilima koje su presretali, ali i u apotekama.
Zatvaranjem srpskih finansijskih institucija i banaka, a i ukidanjem platnog prometa iz Srbije, snabdevanje dinarima, ali i srpskom robom preselilo se u Rašku.
Osim jakog uticaja na lokalne trgovce, još je teži, ukazivalo se sa obe strane, za velike kompanije, one koji su bile direktni uvoznici roba.
Prema podacima Alijanse za biznis Kosova tokom 2022. godine robna razmena između Kosova i Srbije bila je blizu 450.000.000 evra, a u godini kada je odluka o zabrani uvedena oko 250 miliona.
Da ekonomija i biznis treba da budu van politike, jer blokadama trpe i jedna i druga strana, posebno su ukazivali tada predsednici privrednih komora Srbije i Kosova.
Inače, usmena zabrana uvoza srpske robe na Kosovo jednoglasno se ocenjivala kao kršenje ekonomsko trgovinskog Sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu (CEFTA), što je potvrđeno i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije.
Kosovo na mala vrata u CEFTA sporazum
Ipak, pomaka ni u ovom slučaju nije bilo, sve do pred desetu godišnjicu Berlinskog procesa u sklopu kog je juče u Berlinu održan samit.
Isključivo u pogledu napretka Kosova u regionalnim integracijama, Nemačka se isturila kao direktan posrednik onoga što će se ispostaviti kao otvaranje vrata Kosovu za samostalno predstavljanje u CEFTA ili pokretanje sa mrtve tačke makar pitanja da se iz ove inicijative ukloni UNMIK.
Nemačka je početkom prošlog meseca ponudila Prištini kompromis – ukidanje zabrane srpske robe u zamenu za uklanjanje UNMIK-a iz CEFTA Sporazuma.
Ponudili su i tehničku pomoć, skenere za pregled robe koja se uvozi.
Iako je sve govorilo da Priština ovo nije i neće prihvatiti, posebno nakon izjava najpre nemačkih diplomata da će Berlinski proces i sami sporazumi CEFTA nastaviti i bez Kosova, pre tačno nedelju dana Priština je pristala i meru „promenila“, odnosno delimično ukinula.
Srpska roba može na Kosovo, ali preko Merdara uz detaljnu kontrolu, makar dok ne stignu nemački skeneri.
Iako delimična, ova nova odluka je bila dovoljna da, nakon 18 godina, Kosovo na zajedničkim sastancima komiteta CEFTA predstavljaju kosovski zvaničnici.
Da ironija bude veća, odluka je doneta u godini kada CEFTA-om predsedava Srbija.
Na tome je i ostalo, izuzev spiska sporazuma koji su istog dana potpisivani. Ni CEFTA ni srpska resorna ministarstva o ovome se do danas nisu oglasili.
Jesu kosovski zvaničnici, ali i pokretač Nemačka i to čestitkama. Potvrđeno je i da će Kosovo ubuduće u CEFTA biti označeno sa zvezdicom.
UNMIK je primio k’ znanju.
