Raniji plan je bio da se ova dokumenta odobre 16. oktobra, ali je zbog nekih okolnosti odloženo za dve nedelje. Kada se pominjao 16. oktobar za odobravanje paketa proširenja, verovalo se da će nova Evropska komisija biti spremna da započne mandat već 1. novembra. Ali, u međuvremenu su sednice za saslušanje i glasanje kandidata za nove poverenike odložene za prve dve nedelje novembra, tako da nova Komisija neće biti gotova pre 1. decembra.
Prema izvorima iz EU, koji su imali priliku da vide izveštaje o napretku u njihovim radnim verzijama, odnosno kao nacrte, ovog puta se očekuje da ističu neku vrstu napretka za sve zemlje kandidate i za Kosovo kao „potencijalnog kandidata“.
Cilj Komisije je, s jedne strane, da bude objektivna u proceni stvarnog stanja zemalja iz procesa proširenja, ali s druge strane, da ne bude previše kritična prema njima, kako bi se izbegla mogućnost da bilo koja zemlja članica EU može da koristi te izveštaje kako bi ometala napredak procesa.
U političkom delu strateškog dokumenta za proširenje biće istaknuta glavna dostignuća tokom prošle godine. Među njima se očekuje da će se pomenuti odluka Evropskog saveta iz decembra 2023. godine o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom, zatim uslovna odluka o otvaranju pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, kao i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji.
Crna Gora je napravila i korak napred usvajanjem privremenog izveštaja o ispunjavanju kriterijuma iz poglavlja 23, koje se bavi vladavinom prava.
Albanija je, samo nekoliko dana pre nego što je za nju odobren novi Izveštaj o napretku, otvorila prvo grupno poglavlje pregovora za članstvo u EU.
Jedino za koga nije bilo kretanja u ovom pravcu je Kosovo. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. godine, ali taj zahtev još nije razmotren. Time Kosovo ostaje jedino od deset zemalja u procesu proširenja koja nema status zemlje kandidata.
Ali, čak i za Kosovo, od Izveštaja o napretku se očekuje da bude obiman i da analizira reforme i učinak u svim oblastima, kao i za sve druge iz ovog procesa.
Očekuje se da će Izveštaj o napretku za Kosovo i u onom za Srbiju sadržati kritike za Prištinu i Beograd zbog, kako se navodi, njihove nespremnosti da sprovode obaveze koje proističu iz njihovog dijaloga za normalizaciju odnosa, uz podršku EU.
To neće biti iznenađenje, jer je u EU već javno izraženo nezadovoljstvo nedostatkom napretka u dijalogu. EU stalno podseća Kosovo i Srbiju da njihov evropski put zavisi i od dijaloga za normalizaciju odnosa među njima.
Jedno od dostignuća u odnosima između EU i zemalja regiona Zapadnog Balkana je i usvajanje Plana rasta i reformi. Reč je o paketu od 6 milijardi evra, od čega su 2 milijarde bespovratna sredstva, dok je ostatak u vidu povoljnih kredita. Ovim paketom se želi pomoći zemljama regiona da se pripreme za napredak ka EU integracijama.
Deo koji će zahtevati više od zemalja regiona u ovim izveštajima o napretku je o vladavini prava, borbi protiv korupcije i reformi javne uprave.
Očekuje se da će Evropska komisija, posebno, pozvati na veći napredak u obezbeđivanju nezavisnog pravosuđa, poštovanju slobode izražavanja i depolitizaciji javne uprave.
Od zemalja regiona se i ovim dokumentima očekuje da nastave saradnju u oblasti migracija, uključujući prilagođavanje azilantskoj i viznoj politici EU.
Nakon što ih odobri Evropska komisija, ovi izveštaji o napretku i paket proširenja biće razmotreni u decembru i u Savetu od strane zemalja članica.
Na osnovu njih se očekuje i donošenje odluka o otvaranju ili zatvaranju poglavlja u procesu pregovora o članstvu za nekoliko zemalja kandidata, posebno za Crnu Goru i Srbiju.
Takođe, tokom decembra meseca očekuje se i zajednički samit EU sa zemljama Zapadnog Balkana.
