Vest o ukidanju zabrane uvoza srpske robe na Kosovu i samostalnom predstavljanju Kosova u okviru CEFTA-e, obradovala je sve zajednice na Kosovu. Ipak, kilometarske kolone na prelazu Merdare, jedinom prelazu gde je dozvoljen uvoz srpske robe, a koje nastaju kao posledica pojačane kontrole kosovske carine, zadaju velike glavobolje srpskim i albanskim preduzetnicima.
Grdžaliju je naveo da se na Balkanu nikada ne može pričati o čistim ekonomskim odnosima bez političke
konotacije. Upravo zbog politizacije stradaju obični građani i privatni sektor Kosova i Srbije, smatra on.
„Sa druge strane ja sam bio jedan od tih koji je pokušao da implementira Rimski sporazum iz 1957.godine, kada je osnovana Evropska unija. Do danas je bilo preko 84 inicijativa koje su propale ili nisu realizivane u potpunosti upravo zbog te političke konotacije. Ali uvek se postavlja pitanje da li je potrebno da velike i jake sile određuju naše smernice gde ćemo i kako ćemo? Mislim da se moramo složiti da ne postoji alternativa dijalogu ne samo između Kosova i Srbije, već i na regionalnom nivou“, kazao je Grdžaliju.
Prema njegovim rečima bilo kakve barijere, a naročito ekonomske ne koriste nikome na Zapadnom Balkanu.
„Ako analiziramo Evropsku uniju, nemojte misliti da u zemljama članicama EU ima mnogo ljubavi. Ima mnogo više interesa za ekonomsku saradnju i taj interes minimalizuje mnoge tenzije i probleme sa kojima se Evropljani suočavaju. Ovakav model bi trebalo da bude i na Kosovu. Kao drugo, barijere uvek imaju više gubitnika nego pobednika, i smatram da ekonomijom treba upravljati kroz računice i nauku, a ne emocijama i folklornim patriotizmom“, istakao je on.
Saradnja uslovljena pritiskom međunarodnih sila
Odgovarajući na pitanje da li neka nova politička odluka može da zaustavi ovaj put saradnje između Kosova i Srbije, Grdžaliju je istakao da je „sadašnja saradnja uslovljena pritiskom međunarodnih sila, a ne njihovom međusobnom dobrom voljom“.
„Zabrana uvoza srpske robe na Kosovu bila je velika greška u koracima Kosova ne samo prema Srbiji, već i prema regionu i Evropi. Sama činjenica da u Srbiji imate 520 firmi iz Holandije, 110 hiljada radnika iz Srbije koji rade u nemačkim firmama, 5,5 milijardi dolara direktnih američkih investicija, zar to nije otvoren ekonomski rat prema Evropi, a ne prema Srbiji“, upitao je Grdžaliju.
U prvoj emisiji treće sezone Aequitas podkasta, Safet Grdžaliju govorio je i o Berlinskom procesu, uvozu i izvozu robe na Kosovu, da li će doći do niveliacije i pada cena na Kosovu sada kada je uvoz srpske robe dozvoljen, ali i o ciljevima otvaranja albanskih biznisa na severu Kosova i mnogim drugim temama.
Aequitas podkast emituje se u sklopu projekta podržanog od strane kosovskog Saveta za štampu i Barabar centra u Prištini. Podkast realizuju NVO CASA iz Severne Mitrovice i Radio KIM Media Group iz Čaglavice.
