„Sa današnjim razvojem tehnologije, internet i društvene mreže sve više utiču na mlade. Taj uticaj se odražava na njihovo zdravlje, ponašanje, čak i na učenje u školi. Deca imaju problem sa pažnjom. Oni pokušavaju po nekad tokom časa da nešto vide na telefonu ali to je ta navika jer oni tokom celog dana koriste društvene mreže za pregled informacija, pa im je za vreme časa malo teže“, naveo je profesor računarstva i informatike u Gimnaziji Priština Zoran Naćić.
Korisnici društvenih mreža često upoređuju svoj život sa onim što vide u virtuelnom svetu. Ovaj fenomen može izazvati osećaj nezadovoljstva, anksioznosti i nerealnih očekivanja, jer su postovi često idealizovani.
„Ako se radi o deci ili mladima, sadržaj sa društvenih mreža itekako može da utiče na njihovo raspoloženje, naručito ako gledaju sadržaje koji su neprimereni njihovom uzrastu, ili ukoliko nekontrolisano ili mnogo dugo tokom dana koriste različite društvene mreže. Kada su u pitanju odrasle osobe tu već imamo manji uticaj društvenih mreža na raspoloženje jer opet odrasle osobe su sreze pa mogu da se iskontrolišu i kažu ovo neći da gledam. Mešutim, imamo i one slučajeve kada odrasle osobe gledajući određeni sadržaj na društvenim mrežama mogu da pokvare sebi raspoloženje“, rekla je Jelena Minić, psihološkinja i sistemski porodični psihoterapeut iz Severne Mitrovice.
Društvene mreže su plodno tlo za širenje lažnih informacija. One mogu oblikovati javno mnjenje i uticati na percepciju važnih društvenih i političkih tema.
Danas na društvenim mrežama svako može da napiše šta god poželi, bez obaveze prema istini ili odgovornosti za tačnost informacija. Za razliku od toga, novinarke i novinari su obavezni da poštuju etički kodeks i standarde profesije, što podrazumeva istinitost, proverenost i nepristrasnost informacija.
„Građanske objave na društvenim mrežama često predstavljaju lična mišljenja i subjektivna viđenja situacija, dok profesionalno novinarstvo zahteva objektivnost, istraživanje i proveru činjenica pre objavljivanja. Novinari su odgovorni za pružanje tačnih i nepristrasnih informacija koje javnosti omogućavaju da donosi informisane odluke, dok su objave na društvenim mrežama često neproverene i mogu doprineti širenju dezinformacija. Dakle Važno je da ljudi čitaju proverene medije i veruju njima jer profesionalni mediji prolaze kroz rigorozan proces istraživanja i provere informacija kako bi osigurali tačnost i pouzdanost. Oslanjajući se znaci na proveren sadržaj, građani dobijaju relevantne, objektivne i informisane prikaze događaja, što im pomaže da donesu ispravne odluke i razumeju kompleksne društvene pojave„, istakla je novinarka Medija centra Čaglavica Katarina Marinković.
Mnogi ljudi koriste društvene mreže za oblikovanje svog identiteta, što može dovesti do stvaranja nerealnih slika o tome ko su oni. To dalje utiče na njihovu percepciju stvarnosti.
„Sve što je lažno, naručito ako je lažni identitet u startu je problematično, zato što stvara lažnu sliku pre svega nama, o nama samima, a onda utiče i na to da se mi lažno predstavljamo drugim ljudima. Pa onda kada se u jednom trenutku suočimo sa stvarnošću, ukoliko je ta razlika između te lažne slike na društvenim mrežama veća od one slike koja je u realnosti onda je problem sve veći. Inače, proces formiranja identiteta je naručito izražen u periodu adolescencije, tako da oni već imaju ozbiljna pitanja na koja trebaju da odgovore i tiču se njihovog identiteta ko sam, šta sam, šta želim, i ako se na to doda lažno predstavljanje, onda ova složena pitanja koja su neophodna za formiranje identiteta još više se komplikuju“, objasnila je psihološkinja Jelena Minić.
Iako društvene mreže omogućavaju brži pristup informacijama, rezultat toga može da bude površno razumevanje složenih tema.
„Informacije sa društvenih mreža često nisu dovoljne za duboko razumevanje. Kada me nešto zanima i vidim na društvenim mrežama ja to istražim na portalima lokalnih medija„, kazala je Kristina Đekić, učenica četvrte godine srednje muzičke škole.
Društvene mreže sasvim izvesno oblikuju način na koji ljudi vide svet. Međutim, često izobličavaju stvarnost zahvaljujući selektivnom prikazivanju informacija i interakcijama koje nisu potpuno spontane niti iskrene.
