Browsing: društvene mreže

Iako su društvene mreže neizbežan deo svakodnevnog života mladih, one mogu imati ozbiljan negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje – pojačanje anksioznosti i smanjenje samopouzdanja. Ovi problemi, prema navodima psihologa i porodičnog psihoterapeuta Jelene Minić, često nastaju usled upoređivanja sopstvenog života sa nerealnim prikazima na mrežama.

Većina građana koji su putem onlajn ankete Radio Goraždevca odgovarali na novinarska pitanja svakodnevno prati vesti, ali izražava nepoverenje u medijske sadržaje. Dezinformacije najčešće primećuju na društvenim mrežama, portalima i televiziji, a najveći broj njih nastoji da proveri tačnost pre nego što ih dalje deli.

U opštini Zvečan juče je uhapšen muškarac zbog pretnji premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju, upućenih preko društvenih mreža, saopštila je Kosovska policija.

Policija Kosova uputila je apel roditeljima i zajednici da obrate veću pažnju na korišćenje društvenih mreža od strane dece, sa posebnim naglaskom na platformu TikTok.

Kriza- političar- društvene mreže -mediji. Ovaj niz na Kosovu nije potrebno puno objašnjavati. Znači samo jedno – nemilosrdne političke obračune, neprijateljsko targetiranje, mržnjom i grdnjom obojenu bespoštednu akciju fejsbuk i tviter “patriota” prema “izdajnicima”, a to je bilo ko, a svako, ko drugačije misli.

Na osnovu prvih rezultata internet ankete koju zajednički sprovode Radio Goraždevac, KoSSev i Radio Kim, najviše učesnika (80%) svakodnevno prati vesti, a informišu se pretežno putem internet portala i društvenih mreža (71,2%).

Medijska pismenost kao sposobnost razumevanja i interpretacije medijskih sadržaja danas je neophodna veština. Dezinformacije ili širenje lažnih vesti s namerom da se obmane ili manipuliše javnost, predstavljaju ozbiljan izazov u savremenom društvu.

Propaganda i lažne vesti na društvenim mrežama imaju sve jači uticaj na javno mnjenje. Taj uticaj ogleda se kroz manipulacije kojima se oblikuju stavovi i ponašanje građana. Ekspert za zapadni Balkan, Bodo Veber, je kazao da je reč o fenomenu koji je prisutan, kako širom sveta, tako i u regionu gde „bujanje nacionalističkih priča“ u izveštajima o Kosovu dovodi do „ponovnog rađanja mržnje i incidenata“.

Nemačka vlada nije pokazala da je pogodila uvreda milijardera Ilona Maska na račun kancelara Olafa Šolca, već je prilično ravnodušno uzvratila istom merom.

U današnje vreme, društvene mreže na više načina značajno utiču na percepciju stvarnosti, pre svega mladih ljudi. Njihovi algoritmi često forsiraju sadržaj koji je popularan ili provocira snažne emocije. To može dovesti do toga da korisnici viđaju samo ono što potvrđuje njihove već postojeće stavove. Oni se često okružuju ljudima sličnih uverenja, što može otežati otvorenost prema različitim perspektivama.

Te 2000. godine uneli su inovaciju u kontrolisani medijski svet i ne samo to, već su opstali i danas su simbol kvaliteta i poverenja. Uspeh trajanja je veći i time što su deo zajednice koja je ’99 doživela kolaps, i koja preživljava sa urušenim kapacitetima. O nastanku Radija Kim koji sledeće godine proslavlja 25 godina rada, izazovima sa kojima su se pre svega mediji koji izveštavaju na srpskom na Kosovu suočavali u posleratnim godinama, ali i dan danas, medijskoj slici – kako u Beogradu, tako i u Prištini, za KoSSev je govorio direktor ovog radija, Isak Vorugučić.

„Kod mladih važi da ako nisi na društvenim mrežama onda ne postojiš. Ogroman procenat njihove komunikacije se zasniva na dopisivanju preko društvenih mreža“, kazao je u podkastu Kim radija Ivan Nikolić, izvršni direktor NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD) iz Gračanice i nastavnik informatike.

Digitalna era donela je pregršt pozitivnih promena u ljudskoj svakodnevici. Informacije su na klik od nas, komunicira se lakše, brže, poslovi se završavaju jednostavnije, lakše se sklapaju poznanstva. “Normalizovali smo nenormalno”, naglasila je prof. dr Jelena Minić, psiholog i sistemski porodični psihoterapeut.

U trenucima kada je tema svakog razgovora na Kosovu otvaranje mosta na Ibru u Mitrovici, kada tenzije mogu da se osete na svakom koraku, kada je strah deo svake komunikacije i u kući, i na radnom mestu, i na pijaci, na meti opasne kampanje targetiranja lažnim vestima našao se portal na srpskom jeziku – KoSSev.

Influenseri i jutjuberi na Kosovu suočavaju se sa brojnim izazovima koji ih sprečavaju da razvijaju svoje karijere, kao njihove kolege u Srbiji i zemljama regiona. Stefan Kuč i Marija Orović Jovanović izneli su nekoliko ključnih problema i dilema sa kojima se susreću u ovom poslu.