Browsing: društvene mreže

Srbija mora da pokaže stvarnu posvećenost vrednostima Evropske unije, sprovede reforme u oblasti vladavine prava, ojača demokratske standarde i normalizuje odnose sa Kosovom ukoliko želi da napreduje ka članstvu u EU, poručio je Evropski parlament u najnovijoj objavi na društvenim mrežama.

U eri društvenih mreža, brzog protoka informacija i sve češćih dezinformacija, građani se suočavaju sa izazovom da razlikuju proverene činjenice od manipulativnih sadržaja. Posebno su izloženi mladi, koji se danas u najvećoj meri informišu putem digitalnih platformi, gde se informacije šire velikom brzinom, često bez provere izvora i odgovornosti za objavljeni sadržaj, piše Radio Goraždevac.

Instagram nalog „Zubin Potok INFO“ saopštio je da je njihov profil na ovoj mreži suspendovan juče oko 17 časova, zbog čega trenutno nemaju pristup toj društvenoj mreži.

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropska unija priprema nove propise usmerene na poslovne modele društvenih mreža kako bi zaštitila decu i mlade od štetnih sadržaja i zavisničkih mehanizama.

U trenucima političkih i bezbednosnih tenzija na Kosovu, građani se sve češće informišu putem društvenih mreža. Na platformama poput Fejsbuka, Iksa (X) i TikTok-a pojedini korisnici borave u takozvanim eho-komorama ili digitalnim okruženjima u kojima dominiraju informacije koje potvrđuju njihova već postojeća uverenja.

U eri lako dostupnih informacija i još lakše dostupnih dezinformacija, na Kosovu se tradicionalno sudaraju različiti narativi, često međusobno isključivi. Ista vest može imati potpuno drugačije značenje u zavisnosti od toga gde je i na kom jeziku objavljena, pa je ključno pitanje – ko, zapravo, stoji iza lažnih i manipulativnih informacija: lokalni akteri ili spoljašnji centri moći?

Otkrivanje dezinformacija jedan je od aktuelnih zadataka kojim se novinari na Kosovu, posebno oni koji rade na srpskom jeziku, bave poslednjih godina. Međutim, osim ovog izazova, lokalni mediji na srpskom istovremeno vode borbu i sa finansijama, nedostatkom kadrova i pritiscima.

Brz odgovor na poruke mnogi doživljavaju kao znak odgovornosti, kulture ili bliskosti. Ipak, psiholozi upozoravaju da kod nekih ljudi stalna potreba da svima odgovore odmah, bez odlaganja i bez granic, ponekad nema veze samo sa navikom, već i sa stresom, anksioznošću ili strahom da nekoga ne razočaraju.

„Ti novinari žive u lokalnoj zajednici, kreću se u tim lokalnim sredinama. Sreću svoju publiku na terenu. Nemaju toliko luksuza da varaju ili da koriste nešto što nije istinito. Takvi mediji imaju prednost. Brojna istraživanja pokazuju da su određeni nezavisni mediji na srpskom jeziku čitani, slušani, gledani i poštovani i kada je u pitanju informativni program i poverenje u njih“, rekao je Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca u najnovijem podkastu Kim radija posvećenom dezinformacijama i lažnim vestima iz ugla novinara lokalnih medija.

Stalna izloženost pametnim telefonima i društvenim mrežama preopterećuje naše mozgove, iscrpljuje dopamin i menja način na koji funkcionišemo. Zbog toga se osećamo prestimulisano i odvojeno od stvarnog sveta.

Društveni mediji postali su ključni za oblikovanje mišljenja, stavova i ponašanja ljudi u savremenim društvima. Broj korisnika interneta “eksplodirao” je, a platforme poput Fejsbuka, X, Instagrama i TikToka sveprisutne su u našim životima.

Zaštita privatnosti jedan je od ključnih izazova savremenog društva, a rizici dolaze podjednako od institucija, medija i digitalnih platformi, rečeno je na debati „Ko najviše ugrožava privatnost građana – institucije, mediji ili digitalne platforme?“ održanoj u Medija centru u Čaglavici.

Lažne vesti i dezinformacije sve više preplavljuju društvene mreže i medije, posebno u društvima sa složenim političkim i etničkim odnosima, poput Kosova. Kako ih prepoznati, proveriti i sprečiti širenje, bila je tema razgovora u podkastu Medija centra Čaglavica sa Festimom Rizanajem, istraživačem platforme Hibrid.info.

Kako društvene mreže dostavljaju politički sadržaj mladim korisnicima? Niko ne zna, ali po svemu sudeći prednost dobijaju partije sa margina političkog spektra, dok one iz centra ostaju zaturene, pokazuje nemačka studija.

Internet i društvene mreže su postali neizostavni deo života savremenog čoveka. Više se ne postavlja pitanje da li ih koristimo, već na koji način i za koje potrebe, bilo da je reč o komunikaciji, poslu, učenju ili zabavi.

Digitalnu eru karakteriše jaka oslonjenost na internet sadržaje. Kroz njih učimo, informišemo se, ali i zabavljamo. Društvene mreže nastaju u poslednjoj deceniji XX veka i vrlo brzo svojom dinamičnošću, pristupačnošću i savladavanjem ogromnih razdaljina, osvajaju pažnju ljudi širom planete.

Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu osuđuje pretnje koje je putem društvenih mreža dobio novinar i književnik Jovan Zafirović i traži od nadležnih da pronađu i kazne odgovorne.

Tokom predizborne kampanje građani su izloženi stotinama poruka svakog dana. Političari, stranke i mediji – svi pokušavaju da nas ubede da govore istinu. Da li proveravamo ono što čujemo i pročitamo? Ili verujemo onome što se najčešće ponavlja ili što nam najbolje zvuči?

Predstavnici političkih partija, civilnog društva i medija potpisali su u Prištini Kodeks ponašanja za odgovorno korišćenje društvenih mreža tokom lokalnih izbora na Kosovu koji su zakazani za 12. oktobar.

U najnovijem podkastu „Mladi u fokusu“ novinarka Anamari Repić govori o tome kako mladi konzumiraju informacije, koliko veruju društvenim mrežama, i zašto je medijska pismenost ključna za njihovo aktivno učešće u društvu.