„Ako mladi smatraju da je influenser novinar, gde je onda mesto za istinu i pouzdane informacije“, pita se Gazideda. Njena zabrinutost odražava širu dilemu savremenog društva: kako razlikovati istinu od dezinformacija u svetu prolaznih trendova i potrebom za što bržim objavljivanjem sadržaja.
Iako priznaje prednosti društvenih mreža, u razgovoru sa Gazidedom oseća se izvesna nostalgija za starijim vremenima, kada one nisu postojale.
„Danas tehnologija obuhvata svaki aspekt života i informacije su nam dostupne za par minuta“, rekla je Gazideda u novom podkastu KoSSev portala.
I dok ukazuje na pozitivne strane tehnologije, jer je, ističe, važno da građani budu informisani, s druge strane upozorava na veći dotok i porast dezinformacija.
„Svi smo videli šta se dešavalo od 2020. sa kovidom. Mislim da je pandemija nekako uticala na ljude, šireći teorije zavere u velikoj meri. Ovo što se događa na Kosovu deo je globalnog trenda kada je reč o lažnim vestima. Ponekad to nije ni namerno, ali problem je kada se to upotrebljava namerno za neke posebne ciljeve“, kaže.
Podcrtava da se upravo putem društvenih mreža plasira sve više dezinformacija.
Upozorava na to da su sve češće i stariji ljudi prisutni na društvenim platformama, koji su, ocenjuje sagovornica KoSSev-a, generalno podložniji dezinformacijama.
„Mlađe generacije su tehnološki pismenije, što im daje prednost u borbi protiv ove pojave, u odnosu na stariju populaciju. Mlada deca rastu sa telefonima, mi kao roditelji nismo baš uključeni u sve što može tehnologija. Na primer, ja svoju decu moram nekada da pitam da mi pokažu neke stvari. Razlika između generacija nekada stvara probleme“, ocenjuje.
Ipak, upozorava na razliku, odnosno da nije isto biti tehnološki i medijski pismen.
„Ako već rastu sa telefonima, kako ja to mogu da sprečim? Nikako. Ali ono što ja mogu kao roditelj ili kao učiteljica da objasnim, jeste kako treba sagledati ove stvari – tako što ću da ukažem na to da ono što pročitaš – ne uzmeš ‘zdravo za gotovo’. To na kraju krajeva, nije zdravo – ni sa mentalnog, ni emocionalnog aspekta, jer svašta može da se pročita“.
„Ako si već influenser, utiči na pozitivne stvari“
U kontekstu savremenih trendova, osvrnula se i na „savremene profesije“, poput infuensera, koje su probudile društvene mreže.
Iako sa skepticizmom gleda na ovu pojavu, svesna je i njene moći da oblikuje mišljenje i inspiriše publiku.
Ona, međutim, smatra da influenseri degradiraju novinarstvo i „smanjuju njegovu vrednost“.
„Neki ljudi ne mogu da shvate da život nisu društvene mreže… Ako si influenser, utiči na nešto pozitivno“, poručila je.
Novine su nekada bile ozbiljna institucija
Prisećajući se ponovo „jednostavnijeg vremena“, sagovornica KoSSev-a žali zbog toga što je sve manje štampanih novina.
„Ja sam navikla da čitam štampane vesti. Postojala je neka kontrola u izveštavanju ranije. Ta urednička politika. Znate, ne bi tada moglo svašta da se štampa u novinama. Novine su nekada bile ozbiljna institucija. Mogao si nešto da naučiš, da se upoznaš sa novim stvarima, to je bilo na nekom nivou intelektualizma“, navodi.
Ipak, naglašava da novinarstvo ostaje izuzetno važna profesija.
„Ako ti preneseš neistinitu informaciju, možeš izazvati ozbiljne probleme, i u najgorem slučaju – krizu. Novinarstvo je odgovornost“, navela je.
„Moraš da razvijaš radoznalost, da postavljaš prava pitanja. Ta pisana reč ima ogromnu moć, pozitivnu i negativnu. Moramo da razmislimo kako koristimo jezik, kako pristupamo temama i na koji način razmišljamo. Jedino tako možemo da doprinesemo zdravom društvu. Potrebni su nam ljudi koji razumeju probleme, žele da ih rešavaju i doprinesu zajednici…“.
Ipak, mišljenja je da novinari danas nisu dovoljno cenjeni.
„Nisu ni dovoljno, niti su cenjeni… Zato što sve što se sada plasira, to je 90 odsto copy – paste. Sve ide velikom brzinom, zarad više lajkova, klikova i čitanosti. Sve je to površinski, ne postoji ništa dubinski, da se čita, da se uči, da se sazna nešto…“, navodi Gazideda.
Ocenjuje i da istraživačko novinarstvo izumire na ovim prostorima.
„To istraživačko novinarstvo, to zaista ne postoji više. To se radi sada samo na globalnom nivou. To kod nas ne postoji, jer se to kod nas ne plaća“.
Međutim, optimistična je povodom budućnosti:
„Ja sam uvek optimistična. Ali taj optimizam mora da se prati s radom. Nema tu ‘a, biće dobro’. U stvari, biće dobro, ali da bude dobro, neko treba da radi… Treba da se radi posvećeno, da znaš u čemu doprinosiš“, zaključila je podkastu KoSSev-a Marta Gazideda.
