Evropska komisija već treći put preporučuje otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima, ocenivši da je Srbija tehnički spremna za taj klaster koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, prenosi Vreme.
Kako je za Radio Slobodnu Evropu potvrdilo više izvora, mnoge zemlje su na vanrednom sastanku ambasadora država članica EU u ponedeljak, osim problema sankcija Rusiji, spomenule i nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija, te dijalogu sa Kosovom.
Bilo je nekih država, kažu izvori RSE, koje takođe zahtevaju odgovornost za napad u Banjskoj u septembru 2023 godine.
Kako bi se ubedile države članice da odobre otvaranje klastera sa Srbijom, Mađarska je kao predsedavajuća EU predstavila non-pejper o Srbiji u kojem je pokušala da obrazloži zašto treba organizovati međuvladinu konferenciju sa Srbijom.
U dokumentu u koji RSE imao uvid stoji da je Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu jasno pokazala svoj stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, izražavajući to u međunarodnim organizacijama i konferencijama.
„Srbija je pružila najveći paket pomoći Ukrajini među partnerima u regionu Zapadnog Balkana. Srbija je spremna da nastavi kako je ranije bilo predviđeno i dodatno ojača svoju podršku Ukrajini, uključujući i značajan paket energetske opreme i razmenu iskustava o pregovorima sa EU članstvo“, navodi se u dokumentu koji je Budimpešta predala predstavnicima ostalih članica EU.
Nema konkretnih rezultata
Spominje se da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU povišen na 58 odsto u poređenju sa prethodnom godinom kada je bio na 51 odsto.
Mađarska u tom dokumentu potvrđuje državama članicama EU da je Srbija posvećena putu ka EU, sa ambicijom da ispuni privremena merila za poglavlja 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava „najkasnije do kraja 2025. godine“ i da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU u cilju zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026.
U dokumentu Mađarska ističe da će Srbija ispuniti svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, te da će se „uzdržati od bilo kakvog jednostranog poteza koji nije konsultovan sa EU“.
Mađarska najavljuje i da će Srbija uvesti vizni režim za četiri države iz takozvanih trećih zemalja, te da će se uskladiti sa normama i praksom EU u procesu izručenja osoba iz tih zemalja.
Među važnim elementima u cilju ubeđivanja svih država članica da odobre otvaranje klastera, Mađarska spominje pokretanje procedure za imenovanje novog Saveta REM i dodatno usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU „do prvog kvartala 2025. godine“.
Diplomatski izvori RSE su rekli da je većina država članica ocenila da taj non-pejper predstavlja, kako su neke države ocenile, „listu obećanja“, a da nema konkretnih rezultata koji su neophodni za zeleno svetlo.
Predstavnici predsedavajuće Mađarske novinarima su potvrdili da će se diskusije o Srbiji nastaviti i da taa tema ostaje na dnevnom redu narednih sastanaka na nivou ambasadore država članica EU.
