Taj praznik bio je jedan od pet državnih praznika u bivšoj Jugoslaviji, podsetio je FoNet.
Dan Republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.
Tada je AVNOJ konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije. Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije. On je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade, podseća RTS.
Kao posebna odluka AVNOJ Josipu Brozu Titu dodeljena je titula maršala Jugoslavije, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.
Pored Dana Republike, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).
Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Taj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar). Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.
