Kale, učenik devetog razreda srednje škole Vuoniti u Helsinkiju, pohađa časove medija i ističe koliko su ti časovi raznovrsni i korisni.
„Uglavnom, učimo o istraživanju medija, otkrivanju da li je to činjenica ili mišljenje, otkrivanju šta je drugačije sa lažnim vestima i dezinformacijama. Takođe se bavimo i kreativnim stvarima, fotografijom, video montažom, snimanjem kratkih filmova, grafičkim dizajnom, veoma je raznoliko i zabavno. “, objašnjava Kale za Radio Goraždevac.
Njegova profesorka, Heli Sandstrem, koja predaje engleski jezik i medijske studije, kaže da su časovi osmišljeni tako da budu praktični i primenljivi.
„Časovi su namenjeni učenicima uzrasta od 13 do 16 godina. Postoji prijemni ispit, a zatim imamo dva časa nedeljno, na kojima proučavamo različite aspekte medija. Najpre učimo veštine, a potom razmatramo kako se prikazujemo na internetu i na društvenim mrežama. Takođe, govorimo o istoriji medija, novinarskom radu i medijskoj situaciji u svetu, tako da proučavamo mnoge različite aspekte medija“, naglašava profesorka Heli.
Leo Peka, zamenik direktora Nacionalnog instituta za istraživanje medija Finske, ukazuje na globalne izazove u medijskoj pismenosti.
„Verovatno su izazovi u našem medijskom okruženju isti kao i svuda, a to je uloga društvenih mreža u vestima i kako se tradicionalni mediji nose sa korišćenjem društvenih mreža i različitih aplikacija, kao što je TikTok, na primer. Uspon veštačke inteligencije u kreiranju priča, a naročito možda veštačke inteligencije u pravljenju video sadržaja, nešto je što mislimo da bi moglo biti nova stvar za sve nas, i trenutno ne znamo kako će to uticati na medijski pejzaž“, kaže Peka za Radio Goraždevac.
Na Kosovu je situacija drugačija, ali potrebe za medijskim obrazovanjem postaju sve očiglednije kaže Alban Zeneli, profesor žurnalistike na Univerzitetu u Prištini.
„ Poseta je imala za cilj da istraži medijsku situaciju u ovom mestu, kao i situaciju u ovoj oblasti u drugim zemljama. Tokom sastanka koji smo imali, prikupili smo važne informacije o načinu na koji implementiraju plan i program kurikuluma na fakultetima u Finskoj. Ideja je da projekat treba da se nastavi i razvija, te da se Ministarstvu obrazovanja i drugim relevantnim institucijama pruže jasni ciljevi koji bi omogućili unapređenje medijske edukacije u našim školama na Kosovu”, kaže Zeneli.
Koliko su ovakve razmene i studijske posete važne za Radio Goraždevac objašnjava Arben Hajredinaj, šef medijske sekcije OEBS-a na Kosovu.
„Ovo je posebno važno zbog digitalnog sveta u kojem naša omladina živi, interakcije sa platformama društvenih medija i raznim drugim vrstama sadržaja koje mladi danas konzumiraju. Dakle, medijska pismenost pomaže u povećanju kritičkog mišljenja mladih i suočavanju sa dezinformacijama i drugim vrstama štetnih sadržaja u onlajn medijima danas. Dakle, ovo je veoma dobra prilika za učenje ovde u Finskoj da dobijete iskustvo iz prve ruke i pokušate da primenite ovo iskustvo u praksi na Kosovu.“
Dok Finska pruža inspiraciju kao globalni lider u obrazovanju, na Kosovu sve stoji na početku. Međutim, entuzijazam pojedinih prosvetnih radnika i podrška međunarodnih organizacija pokazuju da postoji potencijal za značajne promene.
Kako društvene mreže oblikuju percepciju stvarnosti mladih ljudi?
