Srbi na Kosovu najviše veruju informacijama koje do njih dođu preko radija i televizije, iako istovremeno navode da se tako najređe informišu.
“Ljudi i dalje veruju informacijama koje dolaze od živog voditelja na radiju ili televiziji, jer je u pitanju neposredniji, personalniji način komunikacije. Glas voditelja i njegovo prisustvo na ekranu stvara osećaj autentičnosti i poverenja jer publika ima priliku da oseti emociju, ton i kontekst koji često nedostaje tekstualnim sadržajima. Tradicionalni mediji poput radija ili televizije imaju dugu istoriju kredibiliteta, jer su njihovi novinari i voditelji često prepoznati kao stručnjaci u svojoj oblasti. Sa druge strane, tekstovi na portalima i mrežama često su doživljeni kao manje pouzdani zbog velike količine informacija, mogućnosti anonimnosti i pojave dezinformacija”, pojasnio je za Kim radio Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca.
Isključivo na srpskom jeziku vesti najčešće prati 87% anketiranih, a identičan procenat je primetio dezinformacije i to najviše na društvenim mrežama i internet portalima.
“Istina bi trebala biti univerzalna, ali se često prilagođava političkim i etničkim vrednostima, tako da ljudi dobijaju nekoliko vrta istine i teško je verovati u jednu. I za ovo bi postojalo rešenje, ako bi mediji sarađivali jedni sa drugima, jer na Kosovu nema medija koji izveštavaju na albanskom i srpskom zajedno, postoje srpski i albanski mediji odvojeno. Osim toga, trebalo bi više raditi na medijskoj pismenosti, edukacija građana u prepoznavanju lažnih sadržaja je veoma važna. Na kraju trebalo bi raditi više na međusobnom poverenju, jer bi građani trebalo da shvate da je poverenje u medije zajednički interes”, kazala je novinarka i urednica ATV-a Teuta Arifaj.
Nakon što naiđe na vest za koju sumnja da je dezinformacija, većina učesnika u našoj anketi (66,7%) je navela da je proverava kod drugih izvora.
“U današnjem digitalnom okruženju gde je lako širenje lažnih vesti, pravilno utvrđivanje izvora postaje ključno za sprečavanje njihove dalje distribucije. One se često šire putem neproverenih kanala kao što su društvene mreže, Viber i Telegram grupe. Ukoliko se ne proveri izvor, one mogu dovesti do pogrešnih zaključaka. Kada se izvori pažljivo proveravaju, omogućava se da javnost dobije tačne, relevantne i proverene informacije. Time se ne čuva samo istinitost vesti, već se i doprinosi jačanju poverenja u novinarstvo i medije koji imaju odgovornost da služe kao pouzdan izvor informacija“, kazao je za Kim radio Zoran Savić iz NVO Aktiv.
Velika većina ispitanih smatra da građani (91,7%) mogu doprineti borbi protiv poremećaja u integritetu informacija i to prvenstveno prijavljivanjem lažnih vesti redakcijama i regulatornim telima, ali i unapređenjem sopstvene medijske pismenosti.
“Čini mi se da nisu ni mlađi, ni stariji dovoljno medijski pismeni. Treba da znamo šta, u stvari, znači medijska pismenost – ona je zapravo nadogradnja opšte pismenosti. U današnjoj eri digitalne tehnologije, gde mnogo više mladih informacije dobija preko društvenih mreža, i sve više imamo te ‘kvazi novinare’ na društvenim mrežama koji samo fotografišu nešto, pa objave sa nekim nepotpunim informacijama, tu dolazimo do medijske pismenosti. Da li mladi i ovi stariji uopšte znaju da razlikuju pravu informaciju od dezinformacije”, navela je novinarka Ana Ćup Marković.
Srbi na Kosovu, svi koji su do sada učestvovali u ovom svojevrsnom istraživanju, saglasni su da dezinformacije neizostavno utiču na javno mnjenje i društvo u celini. Zainteresovani za učešće u anketi mogu joj i dalje pristupiti na portalima Radio Goraždevca, KoSSeva i Kim radija.
