Browsing: medijska pismenost

U eri društvenih mreža, brzog protoka informacija i sve češćih dezinformacija, građani se suočavaju sa izazovom da razlikuju proverene činjenice od manipulativnih sadržaja. Posebno su izloženi mladi, koji se danas u najvećoj meri informišu putem digitalnih platformi, gde se informacije šire velikom brzinom, često bez provere izvora i odgovornosti za objavljeni sadržaj, piše Radio Goraždevac.

Otkrivanje dezinformacija jedan je od aktuelnih zadataka kojim se novinari na Kosovu, posebno oni koji rade na srpskom jeziku, bave poslednjih godina. Međutim, osim ovog izazova, lokalni mediji na srpskom istovremeno vode borbu i sa finansijama, nedostatkom kadrova i pritiscima.

„Ti novinari žive u lokalnoj zajednici, kreću se u tim lokalnim sredinama. Sreću svoju publiku na terenu. Nemaju toliko luksuza da varaju ili da koriste nešto što nije istinito. Takvi mediji imaju prednost. Brojna istraživanja pokazuju da su određeni nezavisni mediji na srpskom jeziku čitani, slušani, gledani i poštovani i kada je u pitanju informativni program i poverenje u njih“, rekao je Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca u najnovijem podkastu Kim radija posvećenom dezinformacijama i lažnim vestima iz ugla novinara lokalnih medija.

U vremenu kada su informacije dostupne na klik, poverenje u njih nikada nije bilo niže. Građani su svakodnevno izloženi desetinama naslova, objava i „ekskluzivnih saznanja“, ali granica između činjenice i stava nikada nije bila nejasnija. Fenomen koji medijski analitičari označavaju kao „umor od istine“ sve je vidljiviji i u lokalnom medijskom prostoru.

Četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji ne pružaju uvek iste informacije svim korisnicima, čak ni kada im se postave identična pitanja, pokazuje istraživanje o ulozi veštačke inteligencije u širenju političkih i geopolitičkih narativa na Zapadnom Balkanu. O njemu je u podkastu Kim radija govorila Hurije (Hyrije) Mehmeti, glavna istraživačica Hibrid.info zadužena za studiju „Istina iz ugla četbota – Studija o širenju narativa putem AI četbotova“.

Kontakt Plus je pitao građane u Severnoj Mitrovici kako se snalaze u moru objava i razgovarali sa novinarkom TV Insajder iz Beograda, Tanjom Vujisić, o tome kako prepoznati pravu vest.

Na Zapadnom Balkanu jedan događaj često ima dve verzije. U svakoj od njih se tvrdi da je baš ona istinita, pa istina zavisi od toga koji medij gledate, čitate ili pratite. Dok jedni naglašavaju stabilnost i napredak, drugi upozoravaju na probleme i nepravde. Gde se nalazi istina i koliko nas oblikuju mediji koje biramo?

U vremenu kada se informacije šire ogromnom brzinom, a granica između istine i manipulacije postaje skoro neprimetna, medijska pismenost postaje ključna i ušla je i u škole.

Tokom predizborne kampanje građani su izloženi stotinama poruka svakog dana. Političari, stranke i mediji – svi pokušavaju da nas ubede da govore istinu. Da li proveravamo ono što čujemo i pročitamo? Ili verujemo onome što se najčešće ponavlja ili što nam najbolje zvuči?

Lažne informacije, viralni sadržaji i alati veštačke inteligencije menjaju način na koji doživljavamo stvarnost. Zato je važno da znamo, kako da prepoznamo manipulaciju i zaštitimo sopstveni pogled na dešavanja oko nas.

Medijska pismenost je ključna veština za svakog pojedinca, naročito za mlade. Kritičko razmišljanje omogućava da prepoznamo istinu i izbegnemo manipulativne sadržaje.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja i analiziranja informacija koje dolaze putem različitih medija – televizije, interneta, društvenih mreža, novina i drugih izvora.

U jugoistočnoj Evropi ih nazivaju sedmom silom. Za Engleze i Amerikance su četvrti stalež, a za Francuze, Špance i Italijane četvrta vlast. U Rusiji za njih kažu da su šesta država. Kako god nazivali medije, jedno je sigurno – u kreiranju javnog mnjenja su sila nad silama.

U vremenu kada se informacije šire brže nego ikada, sposobnost razlikovanja istine od laži postaje neophodna. Medijska pismenost nije više dodatna veština – već potreba.

Po nivou medijske pismenosti Srbija se nalazi pri dnu liste evropskih zemalja. Taj podatak posebno je neprijatan ako se zna da medijska pismenost ne podrazumeva samo sposobnost korišćenja digitalnih uređaja za komunikaciju nego, pre svega, kritički odnos prema sadržajima koje nam mediji plasiraju. Medijska pismenost je zastupljena kao izborni predmet u mitrovačkoj Gimnaziji od 2018.godine a to obezbeđuje određene benefite izučavanja ove važne teme tumačenja vesti i razdvajanja informacija od dezinformacija, kaže nastavnik jezika, kulture i medija, Jelena Petković.

Zbog ogromne količine informacija kojima smo izloženi, važnost kritičkog razmišljanja je veoma značajna. U savremenom svetu, medijska pismenost postaje ključna. Ona nam omogućava da donosimo ispravne odluke, prepoznajemo pouzdane izvore informacija i zaštitimo se od lažnih vesti i propagande.

Zahvaljujući medijskoj pismenosti građani mogu da donesu izborne odluke zasnovane na relevantnim i verodostojnim informacijama i tako značajno doprinesu očuvanju integriteta izbornog procesa.

Razvijanje kritičkog mišljenja i sposobnosti prepoznavanja dezinformacija ključ je za jačanje otpornosti građana na manipulativne sadržaje, poručila je Jelena Marković, novinarka i sekretarka Udruženja novinara Srbije na Kosovu.

Postoje brojne definicije pojma „medijska pismenost”, ali se sve svode na sposobnost da razumemo, kritički i analitički usvojimo medijski sadržaj.

Prema jednoj od mogućih definicija, medijska pismenost je sposobnost da se pristupi, analizira, oceni i proizvede poruka u različitim komunikacionim formama i pretpostavlja posedovanje adekvatnih računarskih i informacionih znanja.