Nova društvena inicijativa (NSI) monitorisala je lokalne medije na Kosovu u periodu od decembra 2023. do marta 2025. godine.
Prema rečima Milice Radovanović iz ove organizacije, političke teme bile su najzastupljenije u izveštavanju.
„Međutim, to nije korespondiralo sa interesovanjima publike. Dok su mediji bili fokusirani na politička dešavanja, građane su više zanimale teme lokalnog karaktera – verski praznici, događaji koje organizuje Srpska pravoslavna crkva, sportske manifestacije“, navela je Radovanović.
Kako da postanemo kritički konzumenti medija i prepoznamo manipulaciju, objašnjava diplomirani filozof Milutin Radojević.
On ukazuje da je danas, u eri obilja informacija i širenja lažnih vesti, granica između informisanja i manipulacije često zamagljena.
„Sve to pravi ogromnu pometnju, naročito ako svemu tome dodamo i veštačku inteligenciju, onda smo u situaciji da se pitamo – da li je to stvarno čovek ili je proizvod inteligencije i onda se pitamo da li je postavljeno da nas zavede“, kaže Radojević.
Prema njegovim rečima, filozofija je „bedem“ koji može pomoći u razvoju kritičkog mišljenja kod mladih i građana uopšte.
„Obrazovanje mora uključivati i medijsku pismenost, kako bi ljudi mogli da razlikuju informaciju od dezinformacije i manipulacije“, poručuje Radojević.
Kada su u pitanju lokalni mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, Radovanović ocenjuje da oni često pružaju dublje analize i profesionalnije izveštavanje.
„Lokalni mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku su jedni od profesionalnijih u regionu i često služe kao korektivni faktor, kako medijima iz Beograda tako i onima u Prištini. I zapravo o važnim političkim dešavanjima na Kosovu najpotpuniju informaciju možete dobiti od lokalnih medijia koji izveštavaju na srpskom jeziku”, smatra Radovanović.
Medijska pismenost trebalo bi da bude u fokusu a ne na marginama školskog sistema, stav je našeg sagovornika.
„Medijska pismenost i filozofija medija treba da budu uvedeni kao obavezni predmeti u školama i u osnovnim i srednjim… Zato što je mnogo bitno da se kod mladih razvija kritička svest, da se naučimo koristiti tim alatima, da bi mogli da razlučimo istinu od laži, da ne bude Gebelovski da hiljadu puta izgovorena laž postaje istina“, podvlači Radojević.
Medijska pismenost i veština kritičkog shvatanja medijskih sadržaja je neophodnost, kako bismo postali aktivni učesnici javnog života, a ne samo konzumenti tuđih narativa.Nova društvena inicijativa (NSI) monitorisala je lokalne medije na Kosovu u periodu od decembra 2023. do marta 2025. godine.
Prema rečima Milice Radovanović iz ove organizacije, političke teme bile su najzastupljenije u izveštavanju.
„Međutim, to nije korespondiralo sa interesovanjima publike. Dok su mediji bili fokusirani na politička dešavanja, građane su više zanimale teme lokalnog karaktera – verski praznici, događaji koje organizuje Srpska pravoslavna crkva, sportske manifestacije“, navela je Radovanović.
Kako da postanemo kritički konzumenti medija i prepoznamo manipulaciju, objašnjava diplomirani filozof Milutin Radojević.
On ukazuje da je danas, u eri obilja informacija i širenja lažnih vesti, granica između informisanja i manipulacije često zamagljena.
„Sve to pravi ogromnu pometnju, naročito ako svemu tome dodamo i veštačku inteligenciju, onda smo u situaciji da se pitamo – da li je to stvarno čovek ili je proizvod inteligencije i onda se pitamo da li je postavljeno da nas zavede“, kaže Radojević.
Prema njegovim rečima, filozofija je „bedem“ koji može pomoći u razvoju kritičkog mišljenja kod mladih i građana uopšte.
„Obrazovanje mora uključivati i medijsku pismenost, kako bi ljudi mogli da razlikuju informaciju od dezinformacije i manipulacije“, poručuje Radojević.
Kada su u pitanju lokalni mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, Radovanović ocenjuje da oni često pružaju dublje analize i profesionalnije izveštavanje.
„Lokalni mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku su jedni od profesionalnijih u regionu i često služe kao korektivni faktor, kako medijima iz Beograda tako i onima u Prištini. I zapravo o važnim političkim dešavanjima na Kosovu najpotpuniju informaciju možete dobiti od lokalnih medijia koji izveštavaju na srpskom jeziku”, smatra Radovanović.
Medijska pismenost trebalo bi da bude u fokusu a ne na marginama školskog sistema, stav je našeg sagovornika.
„Medijska pismenost i filozofija medija treba da budu uvedeni kao obavezni predmeti u školama i u osnovnim i srednjim… Zato što je mnogo bitno da se kod mladih razvija kritička svest, da se naučimo koristiti tim alatima, da bi mogli da razlučimo istinu od laži, da ne bude Gebelovski da hiljadu puta izgovorena laž postaje istina“, podvlači Radojević.
Medijska pismenost i veština kritičkog shvatanja medijskih sadržaja je neophodnost, kako bismo postali aktivni učesnici javnog života, a ne samo konzumenti tuđih narativa.
