Medijska pismenost je, nešto uže posmatrano, mogućnost da se razumeju, procene i vrednuju medijski sadržaji, kao i da se mediji koriste na odgovoran i kritički način i razvijanje sposobnosti da se razlikuju istinite od lažnih informacija.
„Medijska pismenost omogućava da čitamo između redova. Medijska pismenost nam omogućavada analiziramo i da kritički pristupamo prema određenim sadržajima. Dakle, potovo u eri digitalnih medija gde pojavom istih imamo sve veće nepoverenje u medije. S pravom, jer imamo pregršt dezinformacija, pregršet lažnih vesti“, rekao je za Kim radio student sociologije i nagrađivani aforističar Jovan Zafirović.
Pojam kritičkog razmišljanja, odnosno sposobnosti da se analiziraju i vrednuju izvori informacija, prepoznavanje pristrasnosti, manipulacija i propagande u medijima usko se vezuje za medijsku pismenost.
„Upravo neke radionice koje smo imali da decom, a tiču se medijske pismenosti su pokazale da oni tu vrstu slobode još uvek nemaju do kraja i da im se još uvek zamera, ukoliko u bilo kom trenutku kada se usude da na času, recimo, istorije, psihiologije, filozofije, geografije, kada se usude da komentarišu neka dešavanja ili neka razmišljanja ili neke aktuelne trenutne političke prilike u svetu, da im se to zamera“, kazala je novinarka i predsednica UNS Kosovo Ivana Vanovac za Kim.
Kako društvene mreže oblikuju percepciju stvarnosti mladih ljudi?
Nizak nivo medijske pismenosti dozvoljava pristupanje poruci, ali ne i zaštitu od jedva primetnog, pa ipak neprestanog oblikovanja percepcije života.
„Ukoliko mi bez ikakve provere prihvatimo nekakvu informaciju kao tačnu, a bez toga da uopšte posumnjamo u tačnost te informacije, onda mi prečesto možemo biti dovedeni u zabludu i možemo da se tek posle nekog izvesnog vremena uverimo u to koliko smo, zapravo, izmanipulisani tom informacijom i koliko ona nije bila tačna“, naveo je pesnik i književni kritičar Žarko Milenković.
Medijska pismenost je neprekidan proces čiji se kvalitet određuje na osnovu sposobnosti i znanja koja se koriste za ovladavanje razumevanjem značenja jednog stava.
„Obrazovni sistem je ili privatizovan ili pod interesima, preko države, određenih grupacija moći i on želi da napravi srećnog roba, a ne čoveka koji će kritički da promišlja stvarnost. Dakle, društvena odgovornost i sve one humanističke tekovine u koje smo nekad verovali sada su, zapravo, u ruševinama i to više ne postoji. O tome svedoče i globalni tokovi u svetu, a ne samo ovde, kod nas“, rekao je za Kim radio književnik Aleksandar Dunđerin.
Medijska pismenost omogućava prvenstveno deci i mladima, budućim građanima, adekvatne političke izbore i ispravno shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu. Kao punoletni, jedino medijski pismeni i dobro obavešteni građani mogu donositi kvalitetne i samostalne odluke u demokratskom izbornom procesu.
