Mitrovičko šetalište i glavni most na Ibru, bile su ubedljivo najposećenije destinacije sa kojih su čelnici kosovske vlade širili svoj narativ o „Severu Kosova oslobođenom od kriminala i bandi“.
Sa druge strane, neretko su odbijali da se obraćaju medijima na srpskom, ili da uopšte odgovaraju na pitanja.
Jedan ministar je na novinarsko pitanje „zašto ste danas ovde“, odgovorio – „je l’ sam Vas ja ikada pitao zašto ste vi ovde“, a njegova koleginica je upitala novinarku „da li znate albanski“, te nakon odričnog odgovora poručila „Sorry“ (izvini) i otišla.
I ovu godinu obeležili su problemi u komunikaciji sa sve do skorije pasiviziranom Srpskom listom. Ova stranka je u retkim javnim nastupima na konferencije za štampu uglavnom pozivala samo „odabrane medije“.
Njeni čelnici su često bili nedostupni za one druge medije i odbijali da odgovaraju na njihove upite. Ukoliko bi ih i pozivali na konferencije, neretko se dešavalo da čelnici Srpske liste unapred upozore da novinarima neće biti dozvoljeno da postavljaju pitanja.
Ne postoji gore bezbednosno vreme za novinara nego kada se u svom radu zapita o svrsishodnosti istog, ocenjuje urednica KoSSeva, Tatjana Lazarević.
„Kome je danas vest, a kamoli važna, bezbednost novinara, u društvu u kojem preovlađuje opšti osećaj nebezbednosti, nepravde i rušenja dostojanstva? Najveća pretnja novinarstvu dolazi upravo od propagande, a dostojanstvu od očaja“, poručila je.
Srpska novinarka i književnica, Vesna Mališić, slaže se sa tim da je propaganda pretnja novinarstvu, ali naglašava da je ova profesija presudna u borbi protiv iste.
„I globalno i lokalno – novinarstvo je pod ogromnim pritiskom propagande već godinama. Čini mi se da baš zbog toga novinarstvo uvek ima smila. Zato što mora da postoji nada da ima taj mali prostor, da otvarate ono što je istina i ono što je normalan život. Ako pristanemo na to da sve postane propaganda, onda i život nema smisla“, kazala je.
Bitka novinarstva sa propagandom nije izgubljena, poručuje predsednik Udruženja novinara Kosova, Džemajl Redža.
„Postoji propaganda i s godinama je bivala sve prefinjenija i ljudima je ponekad teško da prepoznaju propagandu i da je tako definišu, jer je upakovana na takav način da zvuči kao prava vest. Mislim da je na nama – novinarima, da insistiramo na tome da ne izgubimo bitku ili rat time što ćemo da pružamo činjenične i tačne informacije i debankovanjem svih lažnih vesti i propagande, odakle god da dolaze“, kazao je Redža.
Mišljenja je da je većina novinara na Kosovu, iz svih zajednica, veoma posvećena pravim principima novinarstva, te zato poručuje.
„Znam da je teško u okruženju ispunjenom međuetničkim tenzijama koje su visoke sve vreme na Kosovu, ali smatram da je to bitka koju moramo da nastavimo da vodimo“.
Ostaje da se vidi koliko će dugo da traje ova bitka, ali i ko će izaći kao pobednik – mediji koji izveštavaju odogovorno, ili oni koji manipulacijama pokušavaju da oblikuju percepciju javnosti.
