Iako Ustav i zakoni predviđaju da su na Kosovu svi narodi ravnopravni, na terenu sitaucija nije takva. Zakoni se često krše, posebno kada je u pitanju Zakon o upotrebi jezika koji predviđa jednakost srpskog i albanskog.
Direktor Instituta KIPRED Ljuljzim Peci kazao je za Kim radio da ono što se predviđa zakonima u Ustavom Kosova je veoma progresivno, ali problem nastaje u njihovom primenjivanju.
„Ja mislim da tu treba puno da se radi. Da bi došlo do akomuliranja srpskog življa na Kosovu treba da i Srbi politički budu aktivni u svim institucijama. Bez aktivnosti u institucijama teško je da dođe do tog stanja“, kazao je on.
Peci je kao primer za Srbe na Kosovu naveo Albance u Severnoj Makedoniji, jer kako je kazao, ni oni ne bi bez aktivnog učešća u politici i institucijama dobili današnji položaj.
„Ja se nadam da ćemo doći do tog trenutka kada će Kosovo biti stvarna multietnička država u kojoj se sve zajednice osećaju kao u svojoj kući“, istakao je Direktor Instituta KIPRED.
Srbi na Kosovu ne vide sebe kao deo kosovskog društva
Zoran Savić iz nevladine organizacije (NVO) Aktiv ocenjuje da prethodnih godina, a posebno od dolaska pokreta Samoopredeljenje na vlast, Srbi na Kosovu ne vide sebe kao deo kosovskog društva, navodeći da vlast u Prištini doživljavaju kao neprijateljski nastrojenu prema njima.
„Tome značajno doprinosi narativ koji kosovske institucije koriste kada govore o srpskoj zajednici – često je prikazujući kao kriminalnu, dok se sever Kosova opisuje kao ‘osvojena teritorija’, navodno oslobođena od kriminala. Dodatno, sever Kosova je faktički pun policije sa dugim cevima, čiji pripadnici neretko nose ambleme koji ne samo da vređaju srpsku zajednicu, već i krše važeće kosovske zakone, poput simbola UČK ili Velike Albanije, o čemu su inače nevladine organizacije sa severa Kosova napravile opširan izveštaj. Paralelno s tim, zatvorene su ključne institucije Republike Srbije, uključujući privremene organe i finansijske institucije, bez ikakvog jasno definisanog rešenja ili alternativnog plana koji bi osigurao osnovne potrebe građana pretežno srpske nacionalnosti“, kazao je Savić za Kim radio, dodajući da sve ove okolnosti doprinose tome da se srpska zajednica na Kosovu oseća marginalizovano, a taj osećaj, nažalost, iz godine u godinu sve više raste.
Iako Ustav Kosova i Ahtisarijev plan predviđaju demokratsko i inkluzivno društvo položaj manjinskih zajednica na Kosovu je daleko od tog ideala.
„Srpska zajednica, ali i ostale manjinske zajednice, gotovo su nevidljive za centralne vlasti, osim kada se njihova prava koriste kao deklarativni argument za navodnu multietničnost Kosova. U praksi, manjinske zajednice se suočavaju sa sistemskom marginalizacijom, ograničenim pristupom institucijama i donošenju odluka, kao i sa odsustvom konkretnih mera koje bi obezbedile njihovu punu ravnopravnost. Sve to pokazuje da je Kosovo još uvek daleko od društva koje uistinu poštuje i štiti prava svih svojih građana, bez obzira na etničku pripadnost“, pojasnio je Savić.
Položaj Srba ključna prepreka evroatlanskim integracijama
Peci navodi da je Kosovo do danas trebalo da završi neke procese kako bi napredovalo.
„Najbitniji proces na Kosovu je akomuliranje srpskog življa ovde, a to se još nije završilo. Ja mislim da je to najveća prepreka Kosova da ide prema evroatlanskim integracijama u budućnosti“, kazao je Peci.
Savić se nada da današnje Kosovo nije ono kojem se međunarodna zajednica nadala, s obzirom na realnu situaciju na terenu.
„Ipak, i tokom ovog obeležavanja možemo čuti izjave međunarodnih zvaničnika koji pozdravljaju napredak Kosova u oblastima demokratije, ekonomije i međunarodnih odnosa, iako mnogi stručnjaci već godinama upozoravaju upravo na ozbiljne nedostatke u tim segmentima.Kada je reč o međunarodnim odnosima, važno je podsetiti da se Kosovo i dalje nalazi pod sankcijama Evropske unije, i to upravo zbog svojih jednostranih poteza na severu. Sve u svemu, poslednjih nekoliko godina Kosovo se sve više udaljava od principa multietničkog društva, što potvrđuju brojni izveštaji, ali i, najvažnije od svega, svakodnevna realnost na terenu“,zaključio je Zoran Savić.
Direktor Instituta KIPRED Ljuljzim Peci biće gost novog izdanja podkasta Aequitas, čija je glavna tema izborni rezultat i formiranje nove vlade.
Na današnji dan 2008. godine Kosovo je proglasilo nezavisnost, svečanom ceremonijom u Skupštini i usvajanjem Deklaracije o nezavisnosti. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je priznalo 117 zemalja sveta.
