Browsing: Zoran Savić

U eri društvenih mreža, brzog protoka informacija i sve češćih dezinformacija, građani se suočavaju sa izazovom da razlikuju proverene činjenice od manipulativnih sadržaja. Posebno su izloženi mladi, koji se danas u najvećoj meri informišu putem digitalnih platformi, gde se informacije šire velikom brzinom, često bez provere izvora i odgovornosti za objavljeni sadržaj, piše Radio Goraždevac.

Dok Srpska lista predstojeće vanredne parlamentarne izbore na Kosovu 7. juna opisuje kao „referendum“, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije se aktivno angažuje na terenu da animira raseljene Srbe da glasaju za ovu političku opciju koju zvanični Beograd i podržava.

Dok se politička scena na Kosovu ponovo pregrupiše pred vanredne parlamentarne izbore, deo srpske opozicije se ujedinio kako bi pokazao da postoji „drugačiji politički glas“, nezavistan od zvanične politike Prištine i Beograda.

Jedinstvo, borba za bolji položaj srpske zajednice na Kosovu uz pružanje drugačije percepcije političkih prilika – neki su od razloga zbog kojih su Građanska inicijativa „Koreni“, „Sever za sve“ i politička partija Srpski narodni pokret potpisali sporazum o saradnji.

Iako je Zakonom o krivičnom postupku predviđeno da institucije, poput Tužilaštva i policije, reaguju na novinarska istraživanja, na Kosovu to nije čest slučaj, ukazuje advokatica Jovana Filipović. Institucije, uključujući pravosuđe, nisu nezavisne, već su pod političkim uticajem, kaže novinar Darko Dimitrijević.

Meštani Klokota, oko 50 kilometra južno od Prištine, u nedelju će u drugom krugu lokalnih izbora samo formalno moći da biraju između dva kandidata – Božidara Dejanovića iz Srpske liste i Srećka Spasića iz Građanske inicijative Srpska narodna sloga.

Zloupotreba budžetskih sredstava, dece, nerealna obećanja, neprimerene objave na društvenim mrežama i teške reči obeležavaju kampanju političkih subjekata koji se bore za lokalnu vlast u kosovskim opštinama.

Rezultati nekoliko različitih istraživanja koja su sprovođena u poslednje vreme* sugerišu da Srbi na Kosovu najviše poverenja imaju u izveštavanje lokalnih medija koji sadržaje (programe) objavljuju/emituju na srpskom jeziku.

Sedamnaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo se suočava sa izazovima u ostvarivanju prava manjinskih zajednica, posebno Srba, koji i dalje trpe marginalizaciju. Iako Ustav i zakoni garantuju ravnopravnost, stvarna situacija pokazuje da su prava Srba i drugih manjina često zanemarena, dok politička pasivnost i neprijateljski narativi dodatno produbljuju jaz između zajednica.

Predstojeći izbori 9. februara dolaze u politički složenom trenutku za Srbe na Kosovu, nakon višegodišnjeg bojkota na severu i promenjenih okolnosti koje su uticale na ukupni politički i bezbednosni pejzaž. Iako ovoga puta u izbornom ciklusu učestvuje više srpskih političkih entiteta, ključne teme kampanje ostale su nepromenjene – odnos prema Beogradu, stav prema vlastima u Prištini i potreba za zaštitom osnovnih srpskih interesa.

Na osnovu istraživanja na temu medijske pismenosti omladine koje je sprovela NVO Aktiv, dolazi se do podataka da se mladi u srpskim sredinama na Kosovu, informišu ponajpre posredstvom društvenih mreža, ali da kada su mediji u pitanju, najviše poverenja imaju u lokalne medije.