U opštinama sa većinski srpskim stanovništvom aktivnu izbornu kampanju na terenu vode dve političke opcije: Srpska lista i partija Za slobodu, pravdu i opstanak. Obe su vezane za javne budežete – Srbije, odnosno Kosova. Možda otuda i velika obećanja biračima. S jedne strane pomoć i podrška iz Srbije, sa akcentom na obezbeđivanje novih radnih mesta. Sa druge, izgradnja kuća, pružanje različitih vidova pomoći iz međunarodnih fondova i budžeta Kosova.
Društvene mreže „siva zona“
Međutim, obe stranke prati i kampanja koja se vodi na društvenim mrežama. Predsednik partije Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić nedavno je objavio video poruku na Fejsbuku u kojoj se pojavljuje dete. U uređnim društvima, ovakvo prikazivanje maloletnika verovatno bi se tumačilo kao zloupotreba dece u političke svrhe i bilo bi kažnjivo.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da je na Kosovu problem što je „političkim partijama mnogo toga dozvoljeno“ i što one koriste „sivu zonu“, odnosno društvene mreže koje nisu kontrolisane da plasiraju šta god požele.
„Imali smo i tu situaciju sa Nenadom Rašićem i njegovom strankom, gde se dete pojavljuje. Dete ne može da da pristanak, ne može da razume, posebno ne u tom uzrastu. Ne može da razume da je ono deo političke kampanje jer ono ne može svesno da donese odluku da li želi da bude ili ne deo takve poruke. Tako da to jeste kršenje prava deteta da bude zaštićeno od tih političkih zloupotreba“, kaže Gogić za Radio Kim.
Dodaje da je pitanje da li će nadležna tela moći time da se bave. U tradicionalnim medijima je, kaže on, kampanja znatno pristojnija.
Njegov kolega politikolog Aleksandar Šljuka objavljivanje video sadržaja u kojem se pojavljuje dete takođe smatra problematičnim.
“Iako je ovo svojevrsna ’ praksa ‘ u kontekstu izbornih kampanja na Kosovu i u regionu, to nikako ne znači da je dozvoljena. Naprotiv, takve aktivnosti su zabranjene važećom pravnom regulativom”, podseća on.
Dodaje da to nije jedini “greh” vršioca dužnosti ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova.
“Gospodin Rašić je bio, prema navodima, uključen i u drugu spornu praksu – korišćenje javnih sredstava za pomoć građanima tokom izborne kampanje. Takva radnja faktički predstavlja zloupotrebu javnog položaja, jer se njome vrši posredan ili neposredan uticaj na izbornu volju građana, što se u praksi kvalifikuje kao kupovina glasova”, kaže Šljuka u izjavi za Radio Kim.
Zoran Savić iz NVO Aktiv kao sporno vidi i ponašanje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija koji u jeku izborne kampanje najavljuje novčanu pomoć studentima i roditeljima učenika.
“To predstavlja klasičan primer političke korupcije i pokušaja potkupljivanja birača. Jasno je da političkim kampanjama na Kosovu kandidati i stranke mogu da izgovore gotovo sve – od neosnovanih optužbi do otvorenih napada na političke protivnike, a da za to budu minimalno sankcionisani, ili u većini slučajeva, da ne budu sankcionisani uopšte”, primećuje Savić.
Nedolična objava odbornice u Gračanici
Kao drastičan primer nedoličnog ponašanja u kampanji Zoran Savić ističe ponašanje odbornice Srpske liste i direktorke Ansambla “Venac” Snežane Jovanović na Fejsbuku.
Naime, odbornica Jovanović je u nameri da pruži ličnu podršku kandidatu za gradonačlenika Gračanice Novaku Živiću uputila neobičnu poruku.
„Budući gradonačelnik opštine Gračanica!
Nije kao „neki“.
Nije oteo milionče.
Ne radi za ŠIK.
Nije naplatio smrt rođenog brata.
Nije narkoman.
Niti je akademik šićaroš.
Ne sanja život u Beogradu niti Novom Sadu, već želi da živi u Lapljem Selu pokraj Gračanice na Kosovu i Metohiji sa komšijama Srbima.
Znate da je NAŠ, pripada srpskom narodu jer igra za Srbe i Srbiju!“, napisala je Snežana Jovanović.
Nejasno je, međutim, na koga je Jovanovićeva mislila kada je iznela ovakve tvrednje o “nekima”.
Zoran Savić kaže da je ovakvo ponašanje čelnika Srpske liste „postalo legitimno“.
„Dovoljno je pomenuti skorašnji primer odbornice Srpske liste iz Gračanice, koja je na društvenim mrežama, bez i jednog dokaza i spomnjanja imena insinuirala da su, za razliku od kandidata kojeg ona podržava, određeni politički rivali narkomani, da su ukrali milione ili da rade za kosovske obaveštajne službe“, kaže Savić za Radio Kim.
Aleksandar Šljuka takođe smatra da ovakva poruka predstavlja govor mržnje.
“Česte su i međusobne optužbe i uvrede između kandidata, poput onih koje je uputila odbornica u SO Gračanica, a koje u pojedinim slučajevima prelaze granicu dopuštenog političkog govora i mogu predstavljati govor mržnje”, ističe ovaj politikolog.
Dodaje da su navedene aktivnosti političkih aktera podložne sankcijama.
“Razlika je u tome da se pojedini slučajevi pokreću po službenoj dužnosti, dok se drugi mogu goniti na osnovu privatne tužbe. Po službenoj dužnosti se gone radnje poput zloupotrebe javnih resursa, korišćenja javnih institucija u kampanji, kupovine glasova, kao i uključivanja dece u političke aktivnosti, a za to su nadležni policija, tužilaštvo, CIK, Ombudsman i resorna ministarstva. Na osnovu privatne tužbe mogu se pokretati postupci zbog klevete, uvreda i drugih oblika verbalnih napada između kandidata ili političkih subjekata, budući da se time povređuju lični ugled i čast”, navodi on.
Kažnjavanjem učesnika u izbornim procesima bavi se Izborni panel ža žalbe i predstavke. Do sada ovo telo nije reagovalo na primere navedene u ovom tekstu.
