Uprkos nominalnom političkom pluralizmu, i dalje je nejasno da li će predstojeći izbori i njihovi rezultati doneti konkretnu korist srpskoj zajednici i koliko će eventualne promene biti vidljive u svakodnevnom životu građana.
Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) je za Kim radio rekao da građani tokom predizborne kampanje nisu mogli da čuju programske ideje srpskih političkih partija.
„Uglavnom su to bile neke krupnije teme koje govore o tome da li su političke parije uz vlast u Srbiji ili nisu. Većina političkih partija ima negativan stav prema politici trenutne Vlade u Prištini. Ono što smo čuli jeste da će se sve partije boriti protiv ovog, rekao bih, pravnog aspekta koji Priština forsira“, kazao je.
Prema njegovim navodima, veći je stepen političkog pluralizma unutar srpske zajednice nego ranije, ali dodaje da je i dalje teško pronaći razlike u stavovima partija.
Iako, bar formalno, politički pluralizam nesumnjivo postoji jer je šest kandidovanih lista, ključna konstanta ostaje nepromenjena – Srpska lista jedina uživa punu podršku zvaničnog Beograda. Tokom kampanje, srpske političke partije ponavljaju uobičajena obećanja – borbu za prava i interese Srba na Kosovu, kazao je za Kim radio Zoran Savić iz NVO Aktiv.
„Međutim, stvarnost pokazuje da su slične poruke građani slušali i ranije, ali se suštinski položaj srpske zajednice nije promenio. Štaviše, srpska zajednica je, možda, u najgorem položaju u prethodnih 25 godina, s obzirom na sve što se dešavalo tokom prošlih nekoliko godina, a što je kulminiralo zatvaranjem ključnih institucija koje rade u sistemu Republike Srbije. Umesto zajedničkog nastupa, ove izbore obeležavaju međusobne optužbe i sukobi između različitih političkih opcija“, dodao je on.
Prihvatanje kosovskih institucija i privid demokratije
Rada Trajković iz Evropskog pokreta Srba sa KiM je mišljenja da sam izlazak partija Srba sa Kosova na izbore znači političko prihvatanje kosovskih institucija i dalju integraciju u sistem koji je uokviren Ustavom Kosova.
Sličan stav je sa novinarima Kim radija podelio i Darko Dimitrijević iz Medijske grupe Goraževac. On je potom ocenio da je postojanje šest partija samo „privid demokratije“.
„To je maska za narod koji je podložan potkupljivanju za neke sitne beneficije, za belu tehniku, građevinski materijal ili obećana radna mesta. Narod je (p)ostao jedini i apsolutni gubitnik, zarobljen u posluštosti prema partijskim ucenama, bez prava na istinsku slobodu. Tužno je što Srbi sa Kosova nikada nisu razvili sopstveni integritet, da razmišljaju i donose odluke samostalno“, kazao je Dimitrijević.
Dodao je da birači od srpskih političkih entiteta, koji će učestvovati na izborima u nedelju, tokom predizborne kampanje nisu čuli ništa u vezi sa stavovima o statusu Kosova.
„Osim prepucavanja o tome ko je čiji Srbin, ko je čiji štit i ostalo… a sa druge strane, šta sve treba da uzmemo u svoje ruke. Nismo čuli ništa konkretno“, kazao je Dimitrijević.
Čvrste veze sa Beogradom i neizbežna integracija
Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative (NSI) takođe je istakla da nijedna od stranaka tokom kampanje nije jasno definisala svoj stav o statusu Kosova.
„To, generalno, nije popularna tema koja može u srpskoj zajednici da donese glasove, ali može i da ih stavi i u neprijatnu situaciju u odnosu prema kosovskim vlastima. Svih pet partija, osim stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, izjasnile su se za čvrste veze sa Beogradom. Potencirale su da opstanak srpske zajednice na Kosovu nije moguć bez Beograda. Što se tiče integracije u kosovski sistem, tu je poruka, rekla bih, unisona. Svi su, manje-više, poručivali da će na ovaj ili onaj način učestvovati u procesu integracije i tražiti povratak Srba u institucije“, rekla je ona.
Andrić Rakić je zaključila navodima da je „to (integracija) je jedina zajednička tačka u pristupu svih šest partija“
Nesloga srpskih političkih predstavnika i nedostatak zajedničke strategije
„Niko i ne razmišlja o eventualnoj zajedničkoj platformi i usaglašenom delovanju koje će biti potrebno kako bi se zaštitili srpski interesi“, kazao je Miodrag Marinković za Kim radio. Ujedno je odgovorio na pitanja jesu li predstavnici srpskih političkih partija svesni snage i značaja njihovog potencijalnog uticaja u parlamentu Kosova, te kako garantovana mesta za Srbe utiču na njihov položaj:
„Mislim da još nismo došli do tog problema, imamo više političkih partija – imaćemo i više pluralizma. Veliki deo zajednice nije zadovoljan onim što je Srpska lista radila proteklih godina. Uveren sam da ćemo imati, možda, čak i tri različita (srpska) politička subjekta u parlametu“, naveo je on.
„Tokom ove kampanje nismo videli, kod onih ključnih političkih aktera, neku vrstu želje da pokažu da imamo zaista predstavnike koji će se boriti za ono što kosovski parlament pruža“, kazao je Darko Dimitrijević.
„Imamo političke subjekte koji nisu imali priliku da se do sada pokažu na izborima. Videćemo da li će oni uspeti da pređu census. Za one koji su već imali priliku da budu na vlasti, bez obzira da li ih podržavaju Beograd ili Priština, moj glavni utisak je da pokušavaju samo da što više dobrih pozicija prikupe za sebe i da koncentrišu moć. Videćemo kako će to izgledati nakon održanih izbora, kako će funkcionisati unutar Skupštine Kosova“, dodao je on.
Dominacija Srpske liste i njen uticaj na birače
„Na političkoj sceni nedostaje onaj deo koji podrazumeva iskustvo koje može doprineti da Srbi funkcionišu na odgovoran način. Mi sada imamo Srbe koji su predstavljeni uglavnom preko Srpske liste koja koristi mehanizme poslodavca jer je Vlada Srbije poslodavac srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji“, navela je Rada Trajković.
„Tu poziciju ona (Srpska lista), nažalost, upotrebljava da ucenjuje Srbe da moraju da glasaju za njih. Obećavaju im nova radna mesta, čak i raspisuju neke konkurse i na taj način žele da regretuju stanovništvo i da taj autoritet koji je srpska država, nažalost, izgubila sa Vučićem i Srpskom listom na Kosovu, nekako nadoknade“, dodala je ona.
Hoće li glasovi raseljenih uticati na izborni rezultat srpskih partija
Trajkovićeva je kazala da je „Vučić uspeo sa Radoičićem da potpuno kompromituje srpski narod na Kosovu, predstavljajući zajednicu kao kriminalizovanu“.
„Radoičić je, nakon Banjske, povukao jedan veliki broj Srba koji sada, zbog podizanja optužnice, ne sme da pređe administrativnu liniju i da se vrati, da nastavi život i bude sa porodicom koja je ostala na Kosovu. Na taj način su doprineli da deo istog tog stanovništva bude u zatvorima na Kosovu. Nikada toliko Srba nije uhapšeno, u najvećem broju slučajeva na osnovu paušalnih optužnica“, dodala je.
Politički uticaj Srba u parlamentu – formalna moć bez suštine
Milica Andrić Rakić, međutim, smatra da je većina političkih predstavnika pokušala da pojasni glasačima koliko su bitna garantovana mesta jer ona služe kao mehanizam za zaštitu zakona od vitalnog značaja.
„Najviše je to potencirala Srpska lista, ali su i druge partije govorile o tome. Postoji svest među partijama i među građanima. Takođe, tu poruku šalje i Beograd, pogotovo kada pokušava da diskredituje neke od učesnika u izbornom procesu. Najčešće se hvataju upravo za to da ukoliko politička opcija koja je najbliža Beogradu nema svih deset ili bar sedam, osam mesta, da to može značiti izdaju ili prodaju srpskih interesa jer može da dovede do promene zakona koji štite prava srpske zajednice“, rekla je ona.
Sa Andrić Rakić se složio i Zoran Savić. On je naveo da su srpski politički predstavnici na Kosovu, prema izjavama u predizbornoj kampanji, svesni značaja svog potencijalnog političkog uticaja u parlamentu Kosova.
„Sa deset zagarantovanih mesta i mogućnošću osvajanja dodatnih mandata, srpski poslanici formalno imaju priliku da utiču na političke procese i zastupaju interese svoje zajednice“, kazao je on i dodao da realnost pokazuje drugačiju sliku.
„Uprkos toj institucionalnoj snazi, srpska zajednica u prethodnom periodu nije osetila konkretne koristi od političkog prisustva svojih predstavnika u Skupštini Kosova. Posebno je to postalo očigledno nakon odluke Srba da 2022. godine napuste većinu kosovskih institucija, uključujući i parlament. Od tada su poslanici Srpske liste dolazili u skupštinu samo jednom na svakih šest meseci, isključivo kako ne bi izgubili mandate, bez suštinskog političkog angažmana“, podsetio je Savić.
Malo konkretnih obećanja
Na pitanje koje su političke poruke, a koja izborna obećanja upućena Srbima na Kosovu tokom aktuelne predizborne kampanje, Miodrag Marinković je odgovorio navodom da je jedino obećanje – da će Srbi živeti bolje.
„Predizborna kampanja nije ništa drugo nego jedna vrsta demagogije”, dodao je.
Milica Andrić Rakić je detaljnije obrazložila svoja zapažanja o ovom pitanju:
„Srpska lista je slala poruke o neophodnosti očuvanja jedinstva i neke vrste kontinuiteta njihove politike. Opozicione partije su, naravno, govorile o potrebama da se promeni dosadašnja politika, pa je njihova glavna poruka bila da oni nisu Srpska lista. Svi u opozicionom bloku su poručili da će, za razliku od Srpske liste, pokušavati da nametnu mišljenje Beogradu, a ne samo slušati stavove i sprovoditi ih“, kazala je ona.
Prema njenom mišljenju, obećanja nema mnogo, a sva se svode na povratak Srba u institucije.
„Stranka Radojice Radomirovića (Narodna pravda) i Srpska demokratija su se zalagale za amnestiju. Takođe su se zalagali za ljude koji su učestvovali u neredima proteklih nekoliko godina, od barikada do poslednjih incidenata. To su neka obećanja koja smo mogli da čujemo, generalno ih nije bilo mnogo“, primetila je.
Nedostatak inovativnih ideja i međusobne optužbe
Zoran Savić smatra da političke partije koje predstavljaju Srbe nisu u predizbornoj kampanji ponudile ništa inovativno.
„Sve partije obećavaju da će se boriti za veća prava Srba. Ipak, preovladava narativ u kojem jedni druge optužuju i prozivaju“, naveo je.
Rada Trajković je uočila da je problem predizborne kampanje to što sve partije Srba na Kosovu nemaju jednak tretman od strane zvaničnog Beograda, a nevolju je prepoznala i u Prištini, iako na prvi pogled gaji optimizam.
„On (Beograd) im ne pruža ruku prihvatanja ako pobede, bez obzira na to ko su i šta su. Sa druge strane, imate Vladu Kosova i očekujemo da Aljbin Kurti više neće biti premijer. To će, možda, olakšati organizaciju i funkcionalni opstanak Srba na Kosovu. Sve ono što se veže za saradnju sa Kurtijem, pa makar i da imaju najbolje namere, doživljava se kao vezivanje za vladu koja je učinila najviše loših stvari za ostanak Srba i koja je učinila zaista mnogo bila opredeljena za diskriminaciju“, dodala je.
Pritisak na birače i ograničena sloboda izbora
Darko Dimitrijević je naveo da su do njega stigle poruke o „štitu“ i „samostalnom kreiranju života“ od strane partija koje će učestvovati na izborima.
„U ovakvim uslovima nije jasno kako je to moguće, kada i sa jedne i sa druge strane imamo taj konstantni pritisak na ljude da glasaju, da budu deo nekog procesa. Imamo jedan ozbiljan, veći broj građana koji su podložni tim pritiscima nasuprot pravu na svoju reč, slobodno mišljenje i volju. Oni se ipak odlučuju da podlegnu toj poslušnosti, partijskim ucenama zarad nekih sitnih koristi“, pojasnio je on.
Medijska dominacija Srpske liste i finansijski uticaj Beograda
Rada Trajković je kazala da su mediji finansijski podržani iz Beograda „u funkciji Srpske liste i nikog drugog“ i podseća da je TV Most svojevremeno učestvovao u medijskoj satanizaciji Olivera Ivanovića koji je nedugo potom – ubijen s leđa.
„Ostali mediji pokušavaju da predstave srpsku političku scenu onakvom kakva jeste. Nažalost, njihove finansijske mogućnosti, kao i bojkot od strane države im otežava rad“, dodala je.
Nedostatak debata i političkog sučeljavanja
Iako je istakao da je uloga medija tokom kampanje važna i velika, Darko Dimitrijević je kazao da oni koji su mogli da je isprate na fer i demokratski način nisu imali finansijskih kapaciteta da organizuju neke veće i značajnije debate.
„Sa druge strane, imamo javni servis na srpskom (RTK2) koji je organizovao neke od tih debata. Ali, upitno je to gde se vidi i kako se vidi javni servis. Imamo i medije u Srbiji koji apsolutno favorizuju samo jedan politički subjekat koji je podržan od strane Beograda, opet vrlo nefer i nedemokratski“, primetio je on.
Zoran Savić je za Kim radio rekao da mediji prate i ovu predizbornu kampanju, ali da nedostaju debate kandidata.
„Iako albanske političke partije takođe optužuju jedna drugu za sve i svašta, može se videti neka vrste debate političkih predstavnika u albanskim medijima. U medijima koji izveštavaju na srpskom, to je malo primetno. Ipak, nedostaje najbitnija stvar, a to je da mišljenja, predloge i potencijalna obećanja istovremeno ukrste albanski i srpski političari. To bi ukazalo na pravu političku borbu“, naveo je Savić.
Uloga društvenih mreža i profesionalizam lokalnih medija
MIlica Andrić Rakić je kazala da su društvene mreže više nego ikada korišćene u aktuelnom izbornom ciklusu. Prema njenom mišljenju, to se desilo zbog toga što duplo više partija u odnosu na prethodni učestvuje u njemu, a zatim jer su te partije uglavnom malobrojne i, čini se, bez sredstava.
„U tom smislu smo imali dosta, može da se kaže, kreativnih sadržaja na društvenim mrežama. Tu su, možda, najviše prednjačili Partija kosovskih Srba i Srpska demokratija“, rekla je.
„Što se medija tiče, to je standarno, bar kada su srpski mediji u pitanju – nema tu nekih velikih oscilacija“, dodala je ona.
„Redovno korektno izveštavaju o ovim izborima, manje-više u skladu sa pravilima. Ne mogu da kažem da je tu bilo nekih većih problema, čak i ono što su iz Srpskog narodnog pokreta podvukli, zapravo ono što su najviše kritikovali, jeste odnos medija iz Srbije prema kampanji na Kosovu. Kritikovali su RTS da prati samo aktivnosti Srpske liste, a ne i drugih partija. Nisam primetila mnogo kritika na račun lokalnih medija koji izveštavaju na srpskom“, zaključila je Andrić Rakić u izjavi za Kim radio.
Možda vas zanimaPredizborna kampanja albanskih političkih partija na Kosovu: Obećanja i teške reči Pročitajte |
„Mediji u srpskog zajednici su vrlo profesionalni, za razliku od onoga što se može videti u Srbiji“, primetio je Miodrag Marinković.
„Imamo niz medijskih kuća koje na izuzetno profesionalan način izveštavaju o predizbornim kampanjama. To je dobra prilika za građane da dobiju realnu sliku o tome šta nude političke partije. Što se tiče društvenih mreža – one su, po meni, jako zaglađene. Sklone su napadima, tako da se lično ne informišem na taj način, niti čitam komentare“, rekao je on.
Neophodno potrebna uključenost Srba u poltička dešavanja na Kosovu
Darko Dimitrijević je, govoreći o najvažnijim izazovima i prilikama za Srbe sa Kosova u novom političkom okruženju nakon izbora, te dugoročnim efektima političkih odluka koje će biti donesene u nedelju, izrazio nadu „da će šteta koja je nastala u proteklih nekoliko godina biti sanirana“.
„Srpski narod je nekako isključen iz mnogih tokova. Kada to kažem, mislim pre svega na političke tokove u Prištini, tu se skoro pa i nije čuo glas Srba. U parlamentu, niti u vladi, makar ne onih koji su bili izabrani, niti u vezi sa svim onim što se događalo na severu Kosova. Bilo bi dobro kada bi Srbi koji budu u parlamentu bili i deo vlade. Mislim da je to jako važno i da će imati mogućnost da donose odluke o saniranju posledica koje su nastale delovanjem sadašnje vlasti na severu Kosova, a u pitanju je devastiranje svih onih vrednosti koje postoje na papiru u vezi sa radom policije, poštovanjem prava građana i zakona. To je do sada bilo kršeno u ogromnoj meri“, rekao je on.
„Ono što se naslućuje jeste da međunarodna zajednica ima jasan plan za Kosovo“, smatra Miodrag Marinković.
„To je formiranje Zajednice srpskih opština i njeno pružanje usluga koje je Priština ugasila u poslednjih nekoliko meseci na severu Kosova kroz ZSO. Mislim da to može biti dobar podstrek srpskoj zajednici da ostane na Kosovu i da ovde kreira svoj život“, zaključio je on.
Neizvesna godina
Mnogo je nepoznanica i cela će godina biti jako neizvesna, rekla je Milica Andrić Rakić za Kim radio.
„Ne mislim da će ovi izbori biti sudbonosni, jer ne očekujem da će vlada da potraje duže od godinu dana. Bliži se reizbor predsednika, to bi trebalo da bude na proleće sledeće godine. Imajući u vidi političku konstalaciju na Kosovu sada, ko god uspe da formira vladu, nisam sigurna da će moći da obezbedi dvotrećinsku većinu u parlamentu za izbor predsednika. Ukoliko parlament ne uspe da izabere novog predsednika, vlada će najverovatnije pasti. U ovom trenutku su bitnija druga geopolitička pomeranja na globalnom nivou na koja srpske stranke, bile u parlamentu ili vladi, nemaju nikakav uticaj“, približila je svoje viđenje šire slike Milica Andrić Rakić.
Rada Trajković je za Kim radio kazala da je za Srbe na Kosovu vrlo važno koja će od albanskih partija imati većinu u parlamentu nakon 9. februara.
„Unutar albanskog naroda postoje vrlo odgovorni ljudi i političari, koji se ponašaju i koji su se uvek ponašali odgovorno i prema Srbima. Mislim da su u partiji pokojnog gospodina Rugove (LDK) ljudi koji nisu bili umešani ni u ratna, ni u posleratna ubijanja, čak su oni bili žrtve sličnih zločina. Duboko sam verovala da će Aljbin Kurti, kao čovek koji je preživeo hapšenje za vreme rata, biti demokrata. Pokazalo se da su njegov nacionalizam i ideologija mnogo jači od opredeljivanja za evropske vrednosti. Očekujem da će neka nova grupacija ljudi naći odgovor za zajedničku budućnost jer mi jedni od drugih ne možemo da pobegnemo“, zaključila je ona.
Mnogo izazova će sačekati onoga ko bude osvojio najviše mesta u Skupštini Kosova nakon izbora, saglasio se Zoran Savić.
„Previše se stvari nagomilalo, tako da nam samo preostaje da vidimo kakva će biti situacija nakon 9. februara i da li će političke partije kasnije eventualno ispuniti obećanja data u predizbornoj kampanji. Na kraju krajeva, na jesen nas takođe čekaju izbori, i to lokalni. Oni će takođe biti od izuzetnog značaja za opštine sa većinski srpskim stanovništvom, posebno na severu“, rekao je on.
Ukoliko srpske političke stranke na Kosovu i u buduće nastave da izostavljaju konkretne programe i rešenja za goruće probleme građana, birači će sve više gubiti interes za izlazak na izbore. To će, posledično, dodatno oslabiti njihov politički, ali i sveukupni uticaj Srba na situaciju na Kosovu. Imajući u vidu trenutne tenzije i izazove, ovakva nepromišljenost i pasivnost može dugoročno dovesti do potpune marginalizacije Srba u političkom životu, koji bi tako ostali bez adekvatnog zastupanja i mogućnosti da utiču na sopstvenu budućnost. Možda već jesu.
