U ovom slučaju, Momir Pantić, u svojstvu bivšeg načelnika policijske stanice u Istoku, i Žarko Zarić kao bivši policajac, optuženi su za ratne zločine protiv civilnog stanovništva, javlja „Zakletva za pravdu“.
„I moralno i krivično, ponovo vam kažem da sam odgovoran za ono što sam spasao hiljade albanskog naroda ’98-’99. Jedino što sam uradio jeste da sam napravio kompromis sa 140 Albanaca. Složio sam se da se ne ubijamo međusobno“, rekao je Pantić.
Dodao je da je tokom rata spasao 250 Albanaca i preselio još 300 u Zlakućane.
„Tokom rata imao sam neslaganja sa gradonačelnikom i delom vojske jer smo spasili 250 Albanaca i vratili ih sa puta ka Albaniji. I premestio sam više od 300 Albanaca katoličke veroispovesti iz Đurakovca u Zlakućana“, rekao je on.
Optuženi je takođe naglasio da je 2006. godine dao iskaz na Međunarodnom tribunalu u Hagu, za šta je potpisao odluku da mu nije dozvoljeno da bilo gde o tome svedoči.
„Dana 21.03.2006. godine dao sam izjavu istražiteljima Haškog tribunala u vezi sa incidentom. Oni su me oslobodili svake odgovornosti i rekli su mi da u određenim situacijama koje mogu nastati, ne mogu nigde ponoviti izjavu koju sam im dao. Ako tužilac insistira, onda tražim da mi Haški tribunal izda potvrdu kojom mi se dozvoljava da govorim o ovoj stvari“, dodao je.
U ovoj sednici, uvodne reči su dale i stranke u postupku, gde je specijalni tužilac Iljir Morina rekao da će se u ovom suđenju tražiti pravda za stanovnike opštine Istok.
Rekao je da su optuženi, u svojstvu policijskih vođa, učestvovali u ubistvu 250 civila i kako su hiljade drugih proterane iz svojih domova.
„Tokom ovog suđenja biće dokazano da je kao rezultat delovanja optuženih u opštini Istok ubijeno preko 250 civila, žena i dece, 5 hiljada kuća je spaljeno i sravnjeno sa zemljom, hiljade civila je nasilno proterano pod pretnjom smrću. Dvojica optuženih koji ovde stoje optuženi su za vođenje i aktivno učešće u kampanji terora protiv albanskog stanovništva“, rekao je Morina.
U međuvremenu, branilac optuženog Momira Pantića, advokat Nebojša Vlajić, rekao je da tužilac neće moći da dokaže krivicu njegovog klijenta.
„Pravda nije davanje oštećenima lažne nade da će im se rane ili bol zaceliti. Pravda nije gonjenje ljudi koji nisu odgovorni. Znam da Pantić saoseća sa drugima u ovom postupku. Tužilac bi morao da dokaže da snosi odgovornost za ovo, a siguran sam da neće uspeti“, rekao je Vlajić.
Takođe je rekao da je Pantić tokom rata pomogao stotinama Albanaca koji su tražili njegovu pomoć, a to će biti dokazano tokom ovog suđenja.
U međuvremenu, branilac optuženog Žarka Zarića, advokat Dejan Vasić, rekao je da se njegov klijent vratio u svoje selo pre 10 godina i da živi među svedocima koje je predložilo Tužilaštvo.
„On je svih ovih godina živeo među ovim građanima-svedocima koji će ovde biti saslušani i daće svoje iskaze.
Živeo je među njima sa velikim poštovanjem i njihovim poštovanjem i njihovim poštovanjem prema njemu. A ovo što je tužilac rekao da će se saslušanjem svedoka dokazati šta je Zarići radio tokom rata, mislim da će se dokazati suprotno“, rekao je Vasić.
Optužnica
Prema optužnici koju je 1. septembra 2024. godine podiglo Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STK), bivši načelnik policijske stanice u Istoku, Momir Pantić, i bivši policajac Žarko Zarič terete se za saizvršilaštvo krivičnog dela „Ratni zločin protiv civilnog stanovništva“.
Prema optužnici, koju je objavila „Zakletva za pravdu“, 19. maja 1999. godine u selu Dubrava, tačnije u zatvoru Dubrava, nakon NATO bombardovanja koje je rezultiralo smrću 3 albanska zatvorenika, Pantić je, kao načelnik policijske stanice, zajedno sa srpskim policijskim snagama, krenuo da preuzme kontrolu nad situacijom i nakon prestanka bombardovanja, zajedno sa stražarima, ušao u sobe zatvorenika i vršio sistematsko nasilje, tukao ih na surov i nehuman način, samo zato što su bili Albanci.
U optužnici se navodi da su NATO bombardovanja nastavljena 21. maja, ubivši 18 albanskih zarobljenika i ranivši desetine drugih. U međuvremenu, sledećeg jutra, stražari, zatvorenici, naoružani Srbi, zajedno sa policijskim snagama i specijalnim jedinicama koje su bile pod komandom policijske stanice Istok, prvobitno su okupili albanske zatvorenike na sportskom terenu, a zatim, kako je navedeno u optužnici, počeli su da pucaju raznim vrstama vatrenog oružja, dok su iza zatvorskog zida ispaljivali bombe na albanske zatvorenike.
Pozivajući se na optužnicu, srpske policijske snage Policijske stanice Istok, pod vođstvom Pantića, otele su albanskog civila sa nadimkom „A1“ i silovali ga. Pored žrtve „A1“, u optužnici je opisano silovanje još jedne žrtve – „B1“. Dvojica optuženih su takođe optuženi za ubistvo nekoliko porodica u opštini Istok.
