Potrošačke cene na Kosovu beleže rast od početka 2025. godine. Iz meseca u mesec primetne su druge cene osnovnih potrepština, prema statistikama mesečni rast cena podstaknut je višim cenama povrća (5,3%), voća (4,5%), kafe i čaja (2,4%) , mesa (2,3%), alata i opreme za kuću i baštu (2,7%).
Meštani Gračanice kažu da im je sve teže da pokriju osnovne troškove, a planiranje letovanja, u ovim uslovima, postaje gotovo nemoguće.
“Sve je skupo, da ideš u Evropu i ovde isto je teško. A recite nam, da li sa ovim poskupljenjima može da se isplanira odmor, neko putovanje? Teško je, jedino samo ako rade dve osobe ili tri”, kaže stanovnik Gračanice.
,,Znači, namirnice sve je skupo, ne može da živi čovek kako treba. Pre je bilo drugačije, a sada poslupljenje sve je katastrofa. A da li vi smatrate da sa ovim namirnicama i primanjima koje imamo, da li može da se isplanira odmor, neko putovanje? Ne može, teško. Teško. Pre je bilo, a sad ne”.
Ekonomisti ističu da rast cena, koji je posledica uvoza i sve većih transportnih troškova, ne prati rast plata. Ekonomista Safet Grdžaliju, tvrdi da je Kosovo postalo „uvozno zavisno društvo“ i da se sada suočava sa „tihom inflacijom“.
“Istina je to da je Kosovo postalo uvozno zavisno društvo, jer negde 90% svega što se može naći na tržištu Kosova je uvezano i kroz plaćanje određene cene i transportnih troškova mi uvozimo i tzv. tihu inflaciju koja jednostavno čini sve proizvode na Kosovu maltene skupljim nego u evropskim državama. Moraju da se prave duboke analize kad je u pitanju šta treba da se radi, jer jednostavno rast cena izaziva automatski i potrebu za rastom plata, to se ne događa. Sama činjenica da mi nemamo stranih investitora i da živimo samo od dijaspore koja na Kosovo šalje daleko više para nego što je državni budžet koji se glasa u Skupštini Kosova. Mislim da tu treba da obratimo pažnju da vidimo kako možemo iskoristiti taj novac za dobrobit socijalnog mira, dobrobit ekonomskog napretka i kako na neki način postići ili popraviti imidž Kosova da imamo strane investicije”, smatra Grdžaliju.
Vrtoglav rast cena osnovnih potrepština doveo je mnoge građane u dilemu da li otići na letovanje i kako upravljati budžetom. Saša Sekulić iz Asocijacije srpskih privrednika ukazuje da je dodatni rad jedno od rešenja deficita u kućnom budžetu.
“Kako sačuvati budžet od poskupljenja. Po meni postoje samo dva načina. Ili se od tog budžeta odreći nečega što ste do sada imali, ili naći popunu budžeta, raditi neki dodatni posao ili nešto od poljoprivrede, voćarskih proizvoda, jedino tako popuniti svoj budžet. Kako letovati i kako organizovati letovanje. Pa po meni tu postoje četiri kategorije. Znači imamo kategoriju ljudi koji imaju primanja i nikakav problem nije otići na letovanje i sami biraju svoje, isto tako reći, skupe destinacije. Druga kategorija, štedeti tokom godine pa otići na neku destinaciju. Treća kategorija je ili pomoću kredita otići na letovanje. Četvrta kategorija su oni ljudi koji, nažalost, ne idu na odmor zato što nisu u mogućnosti”, rekao je Sekulić.
Ekonomisti upozoravaju: “analizirajte svoje trenutno stanje finansija”, što podrazumeva usklađivanje želja i finansijskih ciljeva s realnim mogućnostima kako bi izbegli zaduživanja i suočili se sa narednim poskupljenimima.
