Tenzije između Kosova i Srbije ostaju visoke, uprkos višegodišnjim naporima koje posreduje Evropska unija (EU) u cilju normalizacije odnosa između ove dve strane, navodi se u sažetom izveštaju Misije Ujedinjenih nacija (UN) na Kosovu.
U opisu situacije na terenu, dokument naglašava da je nedostatak napretka u dijalogu doveo do krize na Severu, koji je većinski naseljen Srbima.
„Dvadeset pet godina nakon završetka sukoba 1999. godine, ostvaren je mali napredak ka pomirenju između Beograda i Prištine, kao i između zajednica unutar Kosova. Situacija na Kosovu i dalje je deo agende Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Krizni pristup koji karakteriše Sever Kosova ometa strane investicije, održivi razvoj, regionalnu saradnju i integraciju“, piše u dokumentu.
U dokumentu se spominju i pitanja koja su uticala na blokiranje procesa i produbljivanje polarizacije među stranama.
„Političke blokade oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, međusobno priznanje između Beograda i Prištine, i nepostojanje potpisa strana na Briselski i Ohridski sporazum iz 2023. godine, više su doprineli polarizaciji nego normalizaciji odnosa. EU smatra da je Kosovo odgovorno za eskalaciju tenzija na Severu i u junu 2023. uvela je mere, uključujući i suspenziju razvojne pomoći Kosovu. Ove mere od strane najvećeg donatora Kosova imale su usporavajući efekat na napore zemlje da postigne ciljeve Agende 2030“, stoji u dokumentu.
Iako je Kosovo postiglo napredak u demokratskom razvoju, posebno kroz slobodne izbore i mirne političke tranzicije, prema izveštaju, suočilo se sa socijalnom, ekonomskom i ekološkom ranjivošću.
„Napredak ka ispunjenju Ciljeva održivog razvoja (SDG) bio je spor i neujednačen. Kontinuirani izazovi uključuju smanjenje siromaštva, poboljšanje zdravstvene zaštite i obrazovanja, postizanje rodne ravnopravnosti, rešavanje trostruke planetarne krize – klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje – produktivno zapošljavanje i dostojanstven rad, kao i mir, pravdu i održive institucije“, navodi se dalje.
U dokumentu se napominje da su ovi izazovi otežani i nedostatkom podataka za mnoge pokazatelje SDG-a, što je omelo kvantitativne procene. Izveštaj analizira i trendove u stanovništvu nakon prošlogodišnjeg popisa.
„Popis stanovništva i stanova iz 2024. pokazao je pad broja stanovnika od 8.8% u odnosu na 2011. godinu – sa 1.739.825 na 1.602.515 – uglavnom usled emigracije, naročito mladih. Prosečna starost stanovništva povećana je sa 30 godina u 2011. na 35 godina u 2024, dok je udeo stanovništva starijeg od 65 godina porastao sa 6.7% na 10.9%, što ukazuje na trend starenja koji zahteva jačanje sistema zdravstvene zaštite, obrazovanja i socijalne zaštite u cilju jačanja ljudskog kapitala“, navodi se u izveštaju.
Međutim, uprkos ovim demokratskim trendovima, Kosovo ostaje jedna od najmlađih populacija u Evropi.
„Učešće radne snage je nisko, sa samo 40.7% radno sposobnog stanovništva. Učešće žena u radnoj snazi najniže je u Evropi – 24.2% u poređenju sa 57.8% kod muškaraca, dok je nezaposlenost među mladima visoka – 17.3%, sa 14.4% kod muškaraca i 22.8% kod žena“, ističe se u dokumentu.
Prema Ujedinjenim nacijama, mnoga radna mesta, naročito u neformalnoj ekonomiji, ne obezbeđuju adekvatnu socijalnu zaštitu, ostavljajući radnike izloženim lošim uslovima rada, niskim platama i nesigurnosti zaposlenja.
„Siromaštvo na Kosovu jeste opalo, ali se tempo smanjenja usporio poslednjih godina, a podaci o siromaštvu su ograničeni. Rast plata sam po sebi nije unapredio dobrobit porodica ispod granice siromaštva“, piše u izveštaju.
Dokument sadrži i analizu energetskog sektora Kosova, koji se oslanja na lignit, „što izaziva ekološku degradaciju i ozbiljno zagađenje vazduha, naročito u urbanim područjima“.
„Iako je Kosovo započelo tranziciju ka obnovljivim izvorima energije, posebno liberalizacijom tržišta energije, neophodne su investicije kako bi se obezbedila održiva tranzicija. Uz to, klimatske promene – uključujući porast temperatura, poplave i suše – ugrožavaju socio-ekonomsku stabilnost Kosova, naročito u ruralnim oblastima koje zavise od poljoprivrede“, navodi se u izveštaju.
Stabilnost u upravljanju, ali nedostatak efikasne primene reformi
Kada je reč o političkoj situaciji na Kosovu, u dokumentu se navodi da je stabilnost upravljanja poboljšana time što je Pokret Samoopredeljenje uspešno izneo ceo mandat (2022–2025).
„Ipak, nedovoljni administrativni kapaciteti ometali su efikasnu primenu ambiciozne reformističke agende. Iako je Kosovo pojačalo mere protiv korupcije i unapredilo transparentnost, korupcija i dalje predstavlja prepreku za smanjenje nejednakosti, povećanje efikasnosti i stvaranje povoljnog ambijenta za održivi ekonomski razvoj. Poštovanje ljudskih prava i vladavina prava za sve zajednice, kao i obezbeđivanje odgovornosti u upravljanju, neophodni su za stabilnost i dugoročni razvoj Kosova. Postojeći okvir za ljudska prava još uvek mora biti u potpunosti primenjen, naročito Zakon o zaštiti od diskriminacije“, ističe se u dokumentu.
U dokumentu se takođe navodi da strateški položaj Kosova i blizina tržištima EU nude mogućnosti za rast. Da bi u potpunosti iskoristilo ovu prednost, Kosovu je preporučeno da razvije konkurentnu ekonomiju zasnovanu na inovacijama, posebno u zelenim sektorima, osiguravajući da napredak bude pravičan i inkluzivan.
„Poljoprivreda ima potencijal da doprinese ekonomskom i društvenom razvoju, ali neformalnost, infrastrukturni izazovi i rodna nejednakost ograničavaju produktivnost u različitim sektorima. Osim toga, digitalna transformacija može podstaći ekonomski rast i poboljšati efikasnost javnih usluga. Ipak, izazovi poput digitalne podele, nedostatka veština, i zastarelih i nedovoljnih regulativa za korišćenje digitalnih alata i razmenu podataka između sistema, moraju biti rešeni. Kako Kosovo napreduje ka održivom razvoju, prevazilaženje ovih praznina pomoći će u ostvarivanju dugoročnog i inkluzivnog rasta“, navodi se dalje.
Uopšteno, Misija Ujedinjenih nacija ocenjuje da je Kosovo ostvarilo napredak u svom razvoju tokom protekle decenije, dostigavši status sa višim srednjim prihodima 2018. godine i pokazujući poboljšanja u društvenim, ekonomskim i upravljačkim pokazateljima.
„Između 2010. i 2019. godine, Kosovo je beležilo prosečan godišnji rast BDP-a od 4.6%, što je dovelo do stabilnog povećanja životnog standarda i smanjenja siromaštva za 35%. Ekonomija, predvođena sektorima usluga, industrije i poljoprivrede, oslanjala se na doznake i direktne investicije dijaspore, koje su podržavale domaću potrošnju i pomagale u ublažavanju siromaštva. Iako je jedna od najmanjih i najmanje razvijenih ekonomija u Evropi, Kosovo je pokazalo otpornost. Privatni sektor se proširio kroz mala i srednja preduzeća, koja su u izvesnoj meri doprinela otvaranju radnih mesta i ekonomskoj dinamici“, navodi se u dokumentu.
Opšta analiza Kosova (CCA) predstavlja ocenu stanja i razvojno orijentisanu, nezavisnu i na dokazima zasnovanu procenu koju sprovodi Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNKT). Ona služi kao integrisana analiza razvoja Kosova u skladu sa ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj. Ova analiza je osnova za izradu budućeg Strateškog razvojnog plana UN za period 2026–2030.
