Promovisan je 33. po redu „Vidovdanski glasnik“, časopis koji, kako je rekao glavni i odgovorni urednik Živojin Rakočević, predstavlja sintezu najavažnijeg između dva Vidovdana.
U novom broju čitaoci mogu pronaći intervju sa japanskom pesnikinjom Kajako Jamasaki, inače prošlogodišnjom dobitnicom nagrade „Kondir Kosovske devojke“, intervju sa rediteljem i producentom Milanom Kićevcem, pismo slikarke Ane Mutavdžić o utiscima sa Vidovdanske likovne kolonije, tekst urednika Živojina Rakočevića o Isposnici Svetog Petra Koriškog kod Prizrena, ali i putopis istoričara Stefana Filipovića – „Od Preoca do Prebilovaca“.
„Ovo je neka vrsta našeg ogledala, ja se nadam da je taj lik koji smo stvorili preko ovog broja časopisa lep i da će za svakog od vas imati ponešto interesantno da pročitate i obogatite svoje saznanje“, kazao je izvršni urednik Žarko Milenković na promociji u Domu kulture „Gračanica“.
Glavni i odgovorni urednik „Vidovdanskog glasnika“ Živojin Rakočević kazao je važno da se u ovom časopisu obljavljuje kritički stav, posebno u tri oblasti – književnosti, likovnoj umetnosti i pozorištu. Međutim, naglašava da je izostala pozorišna kritika. „Kao poseban segment „Vidovdanskog glasnika“ mi posebno naglašavamo kritički pristup i književnosti i slikarstvu i pozorištu. Ove godine nemamo nijednu važnu pozorišnu kritiku i predstave koje su se dogodile u ovom domu zaslužuju da budu prikazane“, kazao je Rakočević i uputio poziv mladim kolegama da pišu pozorišne kritike.
„Ovaj broj ima svoju toplinu, neku vrstu otvorenosti koju nije imao. Naročito nam je značajan intervju pesnikinje i prevodioca sa japanskog – Kajoko Jamasaki, koja tako duboko razume ovaj prostor i sva njegova osećanja – mržnje, ljubavi, zla, dobro“, kazao je Rakočević, autor teksta „Samo me ne ostavljaj“ o isposnici Svetog Petra Koriškog kod Prizrena.
„Uredništvo je imalo potrebu da ukaže na stradanje isposnice Svetog Petra Koriškog kod Prizrena i zato je i naslovna strana posvećena Svetom Petru Koriškom i nekako imamo potrebu da istaknemo da te čudesne freske koje možete naći i u „Vidovdanskom glasniku“ treba da vidi više ljudi i ovo je jedinstvena prilika da kroz 1000 primeraka ovog časopisa, hiljadu ljudi se suoči sa lepotom fresaka“, kazao je Rakočević.
Saradnik u ovom broju je i istoričar Stefan Filipović koji je objavio putopis „Od Preoca do Prebilovaca“. „Prebilovce je malo srpsko selo u zapadnoj Hercegovini i jedno od najvećih srpskih stratišta u II svetskom ratu. Ono je stradalo među prvima. U jednom danu, iako je zločin trajao nekoliko dana, ubijeno je preko 800 ljudi“.
Govoreći o samom časopisu, Filipović kaže da „Vidovdanski glasnik“ postao ozbiljno štivo u kojem se može čitati o kuturi sećanja, antropologiji, životu Srba na Kosovu, njegovoj kulturi i stradanju.
„Ovaj glasnik predstavlja jedno malo carstvo slobode za svakog čoveka koji želi nešto da stavi na papir, da izbaci svoja osećanja i svoje znanje“.
Istoričar Aleksandar Gudžić je kazao da je Vidovdanski glasnik i njegov sadržaj svake godine raznovrstan, zanimljiv, prihvatljiv široj publici zbog, kako je rekao, svog kvalitetnog sadržaja i ilustracije. „Neću biti pretenciozan ako kažem da je on jedan o boljih časopisa sa sepcifičnom temom u zemlji“.
Gudžić je zajednom sa dr Jasminom Živković napisao tekst „Ekonomsko osnaživanje žena u vekovima zapostavljenom prostoru Kosova i Metohije: lilst „Vardar“ o Kolu srpskih sestara.
„Tekst na desetak strana govori o delu i radu Kola srpskih sestara na KiM, u tih sedam odbora i o tome međuratnom periodu civilizacijskog skoka, kada ovaj prostor izlazi iz jednog šerijatskog Osmanskog carstva i ulazi u 19, 20. vek“, kazao je Gudžić.
Saradnici „Vidovdanskog glasnika“ su i profesorka Mitra Reljić, prof.dr Dejan Dimitrijević, Aleksandra Novakov, a u časopisu se može pročitati i savremena poezija Sunčice Denić, Miroslava Cere Mihailovića, Vlaste Cenića i drugih pesnika.
