Realizaciju ideje premijera Kosova Aljbina Kurtija od prošlog leta, da se posle više od 25 godina otvori glavni ibarski most za saobraćaj, sprečila je međunarodna zajednica zbog bojazni od mogućih incidenata. Godinu dana kasnije, Kurti polaže kamen temeljac za izgradnju dva mosta koja će povezivati Severnu i Južnu Mitrovicu, a koji će se nalaziti u neposrednoj blizini glavnog koji je u posleratnom periodu bio mesto etničkih sukoba.
„Mi nismo odustali od toga da se otvara i glavni most. Znate da su tu Talijanski Karabinjeri, ali doći će vreme i za to. U međuvremenu, mi gradimo još dva ova mosta, jedan će biti i za pešake i za kola, drugi će biti samo za pešake“, kazao je Kurti nakon polaganja temeljca.
Građani različito o novim mostovima
Glavni Ibarski most je već otvoren za pešake i građani prelaze sa jedne na drugu stranu. Međutim, uspostavljanje saobraćaja i gradnju novih mostova oni različito vide.
„Treba da se povezuju dve strane i ja mislim da će generalno to biti dobro kao infrastruktura, a i za razvoj samog grada. Mada videćemo, to treba da bude dobro obezbeđeno“, kaže Anis Demirović.
Njegova drugarica Anđela nije potpuno sigurna kakva će reakcija građana biti. „Zavisi kako će narod da odreaguje i kako će to na njih da utiče, ako se jedna strana ne slaže, ne znam…
Na pitanje da li ima problema s obzirom da pešaci prolaze s jedne na drugu stranu, Anđela koju smo zatekli po povratku iz Južne Mitrovice kaže: „Pa trenutno ne, mi obično idemo samo da kupimo nešto ukoliko nam je potrebno na drugoj strani i to je to, nikakva neka prevelika cirkulacija“.
Međita Kutrija smo takođe zatekli prilikom prelaska iz južnog u severni deo grada. On se pita zbog čega se grade mostovi koji su udaljeni samo stotinak metara od glavnog. Veruje da bi najbolje bilo da se taj most otvori za saobraćaj. „Pa dobra je sada situacija, ja mislim. Kakvi bezbednosni rizici treba da ima? Situacija je dobra, normalna“, kaže on uz opasku da se „možda radi o političkoj odluci“.
Spahiu: Mostovi preko potrebni
Vreme tenzija i sukoba Srba i Albanaca na mostu je prošlost, smatra profesor i politički analitičar iz Južne Mitrovice Nedžemdin Spahiu.
„Otvaranje mosta ne predstavlja opasnost za bezbednost i za okršaj između etničkih zajednica, samo bi olakšao stvari, on bi trebalo što pre da se otvori, a i dva nova mosta su takođe više nego potrebna“.
Kaže da su obe strane grada prenatrpane te da postoji potreba da se sredi zastoj u saobraćaju. „Zato su mostovi više nego potrebni za normalnu cirkulaciju. Zašto nije otvoren glavni most, to je ipak jedno pitanje… On je davno trebao da se otvori. Posle rata je on zatvoren da odvaja etničke zajednice kako ne bi bilo više incidenata koji su u to vreme postojali ali ima više godina kako ti incidenti ne postoje, mi smo sad već 26 godina nakon rata i situacija se naravno smirila“, kazao je Spahiu.
Gogić: Deo političke kampanje
Sa druge strane, politikolog Ognen Gogić mišljenja je da je izgradnja dva nova mosta, pored četiri postojaća koja povezuju severnu i južnu stranu Mitrovice, deo političke kampanje Aljbina Kurtija.
„Radi se o tome da Samoopredeljenje želi da mobilište Albance i Bošnjake u Severnoj Mitrovici, ali pre svega da pokuša da poveća svoje šanse u Južnoj Mitrovici za ove izbore koji dolaze 12. oktobra. Tako da ja to vidim kao predizborni štos jer radi se o tome da su vlada i ministarstvo u tehničkom mandatu, ne mogu oni da pokreću projekte u ovom kapacitetu“.
Gogić podseća da je Kurti tokom prošlog leta nameravao da otvori glavni most za saobraćaj, ali dodaje da to Kfor nije dozvolio. „Srbi na severu su bili protiv toga ali se oni ništa ne pitaju, Samoopredeljenje bi to uradilo svakako, ali je tome na put stao Kfor. Ove godine oni nisu ni pitali Kfor jer znaju kakav bi odgovor bio, pa su smislili novo rešenje, a to je da nadigraju Kfor i umesto da se otvori ovaj centralni most za saobraćaj, biće izgrađena dva nova mosta“, kaže Gogić.
Bojazan da bi moglo doći do narušavanja bezbednosti prisutna je kod dela međunarodne zajednice. Iz Evropske unije su upozorili Vladu Kosova da se uzdrži od izgradnje mostova, pozivajući se na briselski sporazum, dok iz Nemačke ambasade veruju da bi ova akcija mogla potencijalno da dovede do eskalacije na severu.
