Novoobjavljeno istraživanje Eurobarometra pokazuje da je 56 odsto građana EU za dalje proširenje Unije, javio je N1.
Podrška je naročito visoka među mladima: oko dve trećine ispitanika uzrasta od 15 do 39 godina smatra da bi (potencijalni) kandidati trebalo da se pridruže EU kada ispune neophodne uslove, navodi se u istraživanju objavljenom na sajtu Evropske komisije.
Većina (56 odsto) takođe veruje, kako se navodi, da bi njihova sopstvena zemlja imala koristi od budućeg proširenja. Kao najčešće prepoznate prednosti navode se jači globalni uticaj, veće tržište za preduzeća iz EU, više mogućnosti za zapošljavanje, kao i veća solidarnost i bezbednost.
Važno je napomenuti, navodi se na sajtu Komisije, da 67 odsto građana kaže da nisu dovoljno informisani o proširenju.
Pored toga, kako se navodi, istraživanja percepcije sprovedena su u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Gruziji, Moldaviji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Ukrajini.
Istraživanje pokazuje sveukupnu podršku pristupanju EU na Zapadnom Balkanu, sa izuzetkom Srbije.
Podrška pristupanju EU posebno je visoka u Albaniji (91 odsto) i Severnoj Makedoniji (69 odsto), pri čemu građani očekuju koristi poput poboljšanog kvaliteta života i otvorenih granica.
Oko četiri od deset ispitanika (43%) u EU podržava pristupanje Kosova EU, pod uslovom da se ispune svi uslovi. Međutim, protivljenje je veće i iznosi 46%. Kosovo nije izabrano kao omiljeni kandidat ni u jednoj državi članici.
Nasuprot tome, Srbija beleži najnižu podršku za članstvo u EU u regionu, svega 33 odsto. U Istočnom susedstvu, zemlje kandidati Gruzija i Ukrajina prednjače sa 74 odsto, odnosno 68 odsto podrške za članstvo u EU. Sveukupno, entuzijazam za pristupanje EU je snažan, ali je istovremeno pod uticajem specifičnih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti svake zemlje.
Građani Srbije imaju nisko poverenje u EU – 28 odsto.
Nizak nivo informisanosti o Evropskoj uniji i politici proširenja predstavlja zajednički izazov u svim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima, pri čemu značajan deo građana smatra da nije dobro informisan. Samo 48 odsto građana u Moldaviji i 39 odsto u Crnoj Gori oseća se dobro ili veoma dobro informisano, dok taj procenat opada na 23 odsto u Ukrajini i svega 20 odsto u Srbiji.
